ПАКАО ХАШКОГ ТРИБУНАЛА
Пустили га да умре: Генерал није издржао, у Хагу га "осудили" на смрт - пустили га тек кад су схватили да је крај! Кога је све од Срба процесуирао трибунал у Хагу? Многи више нису међу живима
Доживотне казне, одбијене молбе за слободу и више од 1.100 година затвора за Србе. Многи од њих више нису међу нама.
Због све лошијег здравственог стања генерала Ратка Младића, поново је у фокус дошла судбина бројних Срба који су прошли кроз Хашки трибунал. Од оних који и даље издржавају казне, до оних који, нажалост, нису дочекали крај процеса.
Док се последњих дана све чешће говори о погоршању здравственог стања генерала Ратка Младића, у јавности се поново отвара шира тема, судбине великог броја Срба који су током претходних деценија прошли кроз Хашки трибунал. Од оних који и данас издржавају казне у затворима широм Европе, до оних који нису дочекали крај процеса или су преминули након повратка у Србију, ова питања и даље изазивају велику пажњу.
Посебну тежину овој теми даје случај Небојше Павковића, који је преминуо 2025. године, убрзо након што је због тешког здравственог стања пуштен из затвора и враћен у Србију. Његова смрт у јавности је често доживљена као симбол свега кроз шта су поједини оптуженици прошли током дугогодишњег боравка у затворима.
Због тога се свака нова информација о стању генерала Младића данас не посматра изоловано, већ у ширем контексту - као део приче о свим Србима који су се нашли пред Хагом, њиховим казнама, судбинама и годинама проведеним далеко од куће.
Ратко Младић доживео мождани удар
Здравствено стање генерала Ратка Младића поново је у фокусу јавности, док се све чешће говори о његовом боравку у притворској јединици у Хагу и годинама које проводи иза решетака.
Како смо раније данас писали, генерал Ратко Младић доживео је јутрос нови мождани удар, то је потврдио за АТВ његов син Дарко Младић.
- Чуо сам се са њим прије два и по сата, малоприје су ми јавили из Хага да су га поново пребацили у болницу. Изгледа да је поново имао мождани удар. Имао је симптоме, јавиће ми даље како се буде развијала ситуација - рекао је Младић за АТВ.
Подсећамо, механизам у Хагу још није донео одлуку о захтеву породице и адвоката Ратка Младића да генерал због тешког здравственог стања буде пуштен на лечење у Србију.
Погоршање здравственог стања генерала Ратко Младић поново је отворило питање судбине српских војних и политичких лидера који су прошли кроз поступке пред Хашким трибуналом.
Више од две деценије након почетка процеса, многи од њих више нису међу живима, док поједини и даље издржавају казне или су се вратили у Србију након одслужења.
Огромну пажњу у јавности изазвао је случај Војислава Шешеља, који је пред Хашким трибуналом провео више од десет година у притвору, да би на крају био ослобођен оптужби.
Његов процес често се наводи као један од најдужих и најконтроверзнијих у историји Трибунала, посебно у контексту дужине притвора без правоснажне пресуде.
Ко више није међу живима а прошао је кроз процес Хашког трибунала
Од почетка суђења пред Хашки трибунал за ратне злочине на простору бивше СФРЈ, више оптужених Срба преминуло је током процеса или након изласка из притвора, остављајући за собом бројне контроверзе и питања у јавности.
Милошевић није дочекао пресуду
Некадашњи председник СРЈ Слободан Милошевић преминуо је 11. марта 2006. године у притворској јединици у Хагу.
Званично, узрок смрти био је срчани удар, а суђење је тиме окончано без изрицања пресуде.
Слободан Милошевић, бивши председник Србије и СР Југославије, сахрањен је 18. марта 2006. године у дворишту своје породичне куће у Пожаревцу. Његови посмртни остаци положени су испод липе, а сахрани је присуствовао велики број присталица.
Преминули током процеса
Међу оптуженима који нису дочекали крај суђења налази се и др Милан Ковачевић, који је преминуо 1998. године од пуцања стомачне аорте.
Исте године, у хашкој ћелији пронађен је обешен Славко Докмановић, који је био оптужен за злочине над цивилима у Овчари.
Самоубиство и казна
Бивши лидер Срба у Хрватској Милан Бабић извршио је самоубиство 5. марта 2006. године у притворској јединици у Хагу. Пре тога је признао кривицу и био осуђен на 13 година затвора.
Смрт током издржавања казне
Генерал Војске Републике Српске Здравко Толимир преминуо је 2016. године у притвору, након што је осуђен на доживотни затвор.
Исте године преминуо је и Љубиша Беара, начелник безбедности Главног штаба ВРС, такође у притворској јединици у Шевенингену.
Преминуо након изласка из затвора
Митар Васиљевић, који је био осуђен на 15 година затвора, пуштен је 2010. године након издржане две трећине казне. Преминуо је 2023. године у Вишеграду.
Посебна прича - генерал Небојша Павковић
Случај генерала Небојше Павковића посебно је одјекнуо у јавности. Бивши начелник Генералштаба Војске Југославије осуђен је пред Трибуналом на 22 године затвора због догађаја на Косову и Метохији.
Казну је служио у Финској, али је због тешког здравственог стања 2025. године превремено пуштен и пребачен у Србију. Само неколико недеља касније, преминуо је у Београду, где се лечио у терминалној фази болести.
Његова судбина често се наводи као пример тешких здравствених проблема које су имали оптужени током боравка у затвору.
Генерал Небојша Павковић преминуо је 20. октобра 2025. године у Београду у 79. години живота.
Ко је био генерал Павковић?
Генерал Небојша Павковић је био командант Приштинског корпуса за време разбијања сепаратистичке побуне на Косову и Метохији 1998. године и командант Треће армије у току одбране од агресије НАТО-а 1999. године. За начелника Генералштаба Војске Југославије постављен је у фебруару 2000. године.
Рођен је 10. априла 1946. у Сењском Руднику код Деспотовца, у централној Србији.
Учитељску школу је завршио у Алексинцу, затим и високе војне школе у Београду, наводи се у његовој биографији на Истиномеру.
Обављао је бројне дужности у Југословенској народној армији (ЈНА), некадашње Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ). Током њеног распада у крвавом рату, Павковић је 1994. распоређен у Приштински корпус на Косову, где је служио као начелник Одељења за оперативне послове и обуку, начелник штаба и командант корпуса.
Командант Треће армије, задужене и за Косово, био је од децембра 1998. до фебруара 2000, баш у периоду сукоба српских и југословенских безбедносних снага са припадницима Ослободилачке војске Косова (ОВК).
- Одбрана Косова је стратешки циљ и наш главни национални интерес, изјавио је Павковић у марту 1999, непосредно пред почетак НАТО бомбардовања СР Југославије.
- Ако изгубимо Косово, изгубићемо Србију, Југославију и слободу која је света нашим грађанима.
По окончању сукоба југословенски председник Слободан Милошевић уручио је Павковићу Орден слободе, док је тужилаштво Трибунала у Хагу 2003. против њега подигло оптужницу за ратне злочине.
Суђење је почело 2006.
Првостепено је 2009. осуђен на 22 године затвора, а 2014. пресуда постаје правоснажна, тужилаштво га је теретило за злочине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања.
Павковић је од 2011. казну служио у Финској, али се с времена на време појављивао у јавности. Превремено ослобађање Павковића је више пута одбијано - све до ове године.
КО ЈЕ И ДАЉЕ ИЗА РЕШЕТАКА ЗБОГ ХАГА
Више од две деценије након почетка рада Хашки трибунал, део оптужених и осуђених Срба и даље издржава казне у затворима широм Европе. Пресуде које су обележиле једну епоху и данас изазивају снажне реакције, док су многима захтеви за превремено пуштање на слободу одбијени.
Младић и Караџић - доживотне казне
Генерал Ратко Младић осуђен је на доживотни затвор, а правоснажна пресуда потврђена је 2021. године. Тренутно казну издржава у притворској јединици у Хагу, а захтев за превремено пуштање недавно му је одбијен.
На исту казну осуђен је и Радован Караџић, који се након суђења дугог готово деценију налази у затвору у Великој Британији.
Доживотну робију служи и Милан Лукић, који је ухапшен у Аргентини и данас се налази у затвору у Естонији.
Доживотне казне без олакшица
На казну доживотног затвора осуђени су и:
- Станислав Галић - казну служи у Немачкој
- Вујадин Поповић - такође у Немачкој
Обојици су захтеви за превремено пуштање одбијени.
Међу осуђенима на доживотну казну били су и Здравко Толимир и Љубиша Беара, који су у међувремену преминули.
Казне од 40 година - без успеха на слободи
На 40 година затвора осуђени су:
- Горан Јелисић - казну служи у Белгији
- Миломир Стакић - у затвору у Француској
Обојица су тражила превремено пуштање, али су њихови захтеви одбијени.
Осуђени на 35 година - различите судбине
Казне од 35 година затвора изречене су:
- Радослав Крстић
- Милан Мартић
- Драго Николић
Крстић је током боравка у затвору претрпео тежак напад, након чега је премештен из Велике Британије у Пољску. Он је 2024. године поднео захтев за превремено пуштање и навео да се каје због учешћа у злочинима, али одлука о његовом случају изазвала је велику пажњу јавности.
Случај породице Лукић
Средоје Лукић, рођак Милана Лукића, осуђен је на 27 година затвора због злочина у Вишеграду. Казну служи у Норвешкој, а и његов захтев за превремено ослобађање одбијен је.
Станишић и Симатовић - пресуда након дугог процеса
Јовица Станишић и Франко Симатовић правоснажно су осуђени 2023. године на по 15 година затвора због злочина током ратова деведесетих.
Станишић је део казне већ одслужио у Хагу, док остатак издржава у Немачкој.
Више од 1.100 година затвора
Према доступним подацима, српски оптуженици осуђени су на укупно 1.138 година затвора, док је Трибунал током рада изрекао и седам доживотних казни - све према Србима.
Наслеђе које и даље дели јавност
Хашки трибунал основан је 1993. године са циљем процесуирања ратних злочина током распада Југославије.
Иако је његов рад формално завршен, пресуде и судбине осуђених и даље изазивају снажне полемике, како у Србији, тако и у региону.
Младићев случај поново отвара питање
Случај генерала Ратка Младића данас поново покреће питање услова у којима се налазе хашки осуђеници и притвореници, али и њихове здравствене заштите.
Некадашњи командат Главног штаба Војске Републике Српске генерал Ратко Младић је од 2024. године у притворској болници у Хагу, где је под палијативном негом због тешког здравственог стања.
Генерал Младић је ухапшен 2011. године, у новембру 2017. године Међународни кривични трибунал за бившу Југославију прогласио га је кривим по 10 од 11 тачака оптужнице и осудио га на доживотну затворску казну.
Годинама након завршетка рада Хашког трибунала, у Србији не јењава утисак да су многи процеси и начин поступања према оптуженима оставили дубоке сумње и огорчење. Посебно се истичу питања дуготрајних поступака и здравственог стања појединих оптужених. И док међународне институције инсистирају на законитости поступака, део јавности и даље сматра да правда није била иста за све.
Судбине оптужених Срба пред Хашким трибуналом и данас су предмет расправа у јавности, посебно када је реч о околностима њиховог боравка у притвору и дужини трајања судских процеса.
Србија Данас/Ненад Ђукић
