PAKAO HAŠKOG TRIBUNALA
Pustili ga da umre: General nije izdržao, u Hagu ga "osudili" na smrt - pustili ga tek kad su shvatili da je kraj! Koga je sve od Srba procesuirao tribunal u Hagu? Mnogi više nisu među živima
Doživotne kazne, odbijene molbe za slobodu i više od 1.100 godina zatvora za Srbe. Mnogi od njih više nisu među nama.
Zbog sve lošijeg zdravstvenog stanja generala Ratka Mladića, ponovo je u fokus došla sudbina brojnih Srba koji su prošli kroz Haški tribunal. Od onih koji i dalje izdržavaju kazne, do onih koji, nažalost, nisu dočekali kraj procesa.
Dok se poslednjih dana sve češće govori o pogoršanju zdravstvenog stanja generala Ratka Mladića, u javnosti se ponovo otvara šira tema, sudbine velikog broja Srba koji su tokom prethodnih decenija prošli kroz Haški tribunal. Od onih koji i danas izdržavaju kazne u zatvorima širom Evrope, do onih koji nisu dočekali kraj procesa ili su preminuli nakon povratka u Srbiju, ova pitanja i dalje izazivaju veliku pažnju.
Posebnu težinu ovoj temi daje slučaj Nebojše Pavkovića, koji je preminuo 2025. godine, ubrzo nakon što je zbog teškog zdravstvenog stanja pušten iz zatvora i vraćen u Srbiju. Njegova smrt u javnosti je često doživljena kao simbol svega kroz šta su pojedini optuženici prošli tokom dugogodišnjeg boravka u zatvorima.
Zbog toga se svaka nova informacija o stanju generala Mladića danas ne posmatra izolovano, već u širem kontekstu - kao deo priče o svim Srbima koji su se našli pred Hagom, njihovim kaznama, sudbinama i godinama provedenim daleko od kuće.
Ratko Mladić doživeo moždani udar
Zdravstveno stanje generala Ratka Mladića ponovo je u fokusu javnosti, dok se sve češće govori o njegovom boravku u pritvorskoj jedinici u Hagu i godinama koje provodi iza rešetaka.
Kako smo ranije danas pisali, general Ratko Mladić doživeo je jutros novi moždani udar, to je potvrdio za ATV njegov sin Darko Mladić.
- Čuo sam se sa njim prije dva i po sata, maloprije su mi javili iz Haga da su ga ponovo prebacili u bolnicu. Izgleda da je ponovo imao moždani udar. Imao je simptome, javiće mi dalje kako se bude razvijala situacija - rekao je Mladić za ATV.
Podsećamo, mehanizam u Hagu još nije doneo odluku o zahtevu porodice i advokata Ratka Mladića da general zbog teškog zdravstvenog stanja bude pušten na lečenje u Srbiju.
Pogoršanje zdravstvenog stanja generala Ratko Mladić ponovo je otvorilo pitanje sudbine srpskih vojnih i političkih lidera koji su prošli kroz postupke pred Haškim tribunalom.
Više od dve decenije nakon početka procesa, mnogi od njih više nisu među živima, dok pojedini i dalje izdržavaju kazne ili su se vratili u Srbiju nakon odsluženja.
Ogromnu pažnju u javnosti izazvao je slučaj Vojislava Šešelja, koji je pred Haškim tribunalom proveo više od deset godina u pritvoru, da bi na kraju bio oslobođen optužbi.
Njegov proces često se navodi kao jedan od najdužih i najkontroverznijih u istoriji Tribunala, posebno u kontekstu dužine pritvora bez pravosnažne presude.
Ko više nije među živima a prošao je kroz proces Haškog tribunala
Od početka suđenja pred Haški tribunal za ratne zločine na prostoru bivše SFRJ, više optuženih Srba preminulo je tokom procesa ili nakon izlaska iz pritvora, ostavljajući za sobom brojne kontroverze i pitanja u javnosti.
Milošević nije dočekao presudu
Nekadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević preminuo je 11. marta 2006. godine u pritvorskoj jedinici u Hagu.
Zvanično, uzrok smrti bio je srčani udar, a suđenje je time okončano bez izricanja presude.
Slobodan Milošević, bivši predsednik Srbije i SR Jugoslavije, sahranjen je 18. marta 2006. godine u dvorištu svoje porodične kuće u Požarevcu. Njegovi posmrtni ostaci položeni su ispod lipe, a sahrani je prisustvovao veliki broj pristalica.
Preminuli tokom procesa
Među optuženima koji nisu dočekali kraj suđenja nalazi se i dr Milan Kovačević, koji je preminuo 1998. godine od pucanja stomačne aorte.
Iste godine, u haškoj ćeliji pronađen je obešen Slavko Dokmanović, koji je bio optužen za zločine nad civilima u Ovčari.
Samoubistvo i kazna
Bivši lider Srba u Hrvatskoj Milan Babić izvršio je samoubistvo 5. marta 2006. godine u pritvorskoj jedinici u Hagu. Pre toga je priznao krivicu i bio osuđen na 13 godina zatvora.
Smrt tokom izdržavanja kazne
General Vojske Republike Srpske Zdravko Tolimir preminuo je 2016. godine u pritvoru, nakon što je osuđen na doživotni zatvor.
Iste godine preminuo je i Ljubiša Beara, načelnik bezbednosti Glavnog štaba VRS, takođe u pritvorskoj jedinici u Ševeningenu.
Preminuo nakon izlaska iz zatvora
Mitar Vasiljević, koji je bio osuđen na 15 godina zatvora, pušten je 2010. godine nakon izdržane dve trećine kazne. Preminuo je 2023. godine u Višegradu.
Posebna priča - general Nebojša Pavković
Slučaj generala Nebojše Pavkovića posebno je odjeknuo u javnosti. Bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije osuđen je pred Tribunalom na 22 godine zatvora zbog događaja na Kosovu i Metohiji.
Kaznu je služio u Finskoj, ali je zbog teškog zdravstvenog stanja 2025. godine prevremeno pušten i prebačen u Srbiju. Samo nekoliko nedelja kasnije, preminuo je u Beogradu, gde se lečio u terminalnoj fazi bolesti.
Njegova sudbina često se navodi kao primer teških zdravstvenih problema koje su imali optuženi tokom boravka u zatvoru.
General Nebojša Pavković preminuo je 20. oktobra 2025. godine u Beogradu u 79. godini života.
Ko je bio general Pavković?
General Nebojša Pavković je bio komandant Prištinskog korpusa za vreme razbijanja separatističke pobune na Kosovu i Metohiji 1998. godine i komandant Treće armije u toku odbrane od agresije NATO-a 1999. godine. Za načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije postavljen je u februaru 2000. godine.
Rođen je 10. aprila 1946. u Senjskom Rudniku kod Despotovca, u centralnoj Srbiji.
Učiteljsku školu je završio u Aleksincu, zatim i visoke vojne škole u Beogradu, navodi se u njegovoj biografiji na Istinomeru.
Obavljao je brojne dužnosti u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA), nekadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ). Tokom njenog raspada u krvavom ratu, Pavković je 1994. raspoređen u Prištinski korpus na Kosovu, gde je služio kao načelnik Odeljenja za operativne poslove i obuku, načelnik štaba i komandant korpusa.
Komandant Treće armije, zadužene i za Kosovo, bio je od decembra 1998. do februara 2000, baš u periodu sukoba srpskih i jugoslovenskih bezbednosnih snaga sa pripadnicima Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).
- Odbrana Kosova je strateški cilj i naš glavni nacionalni interes, izjavio je Pavković u martu 1999, neposredno pred početak NATO bombardovanja SR Jugoslavije.
- Ako izgubimo Kosovo, izgubićemo Srbiju, Jugoslaviju i slobodu koja je sveta našim građanima.
Po okončanju sukoba jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević uručio je Pavkoviću Orden slobode, dok je tužilaštvo Tribunala u Hagu 2003. protiv njega podiglo optužnicu za ratne zločine.
Suđenje je počelo 2006.
Prvostepeno je 2009. osuđen na 22 godine zatvora, a 2014. presuda postaje pravosnažna, tužilaštvo ga je teretilo za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.
Pavković je od 2011. kaznu služio u Finskoj, ali se s vremena na vreme pojavljivao u javnosti. Prevremeno oslobađanje Pavkovića je više puta odbijano - sve do ove godine.
KO JE I DALJE IZA REŠETAKA ZBOG HAGA
Više od dve decenije nakon početka rada Haški tribunal, deo optuženih i osuđenih Srba i dalje izdržava kazne u zatvorima širom Evrope. Presude koje su obeležile jednu epohu i danas izazivaju snažne reakcije, dok su mnogima zahtevi za prevremeno puštanje na slobodu odbijeni.
Mladić i Karadžić - doživotne kazne
General Ratko Mladić osuđen je na doživotni zatvor, a pravosnažna presuda potvrđena je 2021. godine. Trenutno kaznu izdržava u pritvorskoj jedinici u Hagu, a zahtev za prevremeno puštanje nedavno mu je odbijen.
Na istu kaznu osuđen je i Radovan Karadžić, koji se nakon suđenja dugog gotovo deceniju nalazi u zatvoru u Velikoj Britaniji.
Doživotnu robiju služi i Milan Lukić, koji je uhapšen u Argentini i danas se nalazi u zatvoru u Estoniji.
Doživotne kazne bez olakšica
Na kaznu doživotnog zatvora osuđeni su i:
- Stanislav Galić - kaznu služi u Nemačkoj
- Vujadin Popović - takođe u Nemačkoj
Obojici su zahtevi za prevremeno puštanje odbijeni.
Među osuđenima na doživotnu kaznu bili su i Zdravko Tolimir i Ljubiša Beara, koji su u međuvremenu preminuli.
Kazne od 40 godina - bez uspeha na slobodi
Na 40 godina zatvora osuđeni su:
- Goran Jelisić - kaznu služi u Belgiji
- Milomir Stakić - u zatvoru u Francuskoj
Obojica su tražila prevremeno puštanje, ali su njihovi zahtevi odbijeni.
Osuđeni na 35 godina - različite sudbine
Kazne od 35 godina zatvora izrečene su:
- Radoslav Krstić
- Milan Martić
- Drago Nikolić
Krstić je tokom boravka u zatvoru pretrpeo težak napad, nakon čega je premešten iz Velike Britanije u Poljsku. On je 2024. godine podneo zahtev za prevremeno puštanje i naveo da se kaje zbog učešća u zločinima, ali odluka o njegovom slučaju izazvala je veliku pažnju javnosti.
Slučaj porodice Lukić
Sredoje Lukić, rođak Milana Lukića, osuđen je na 27 godina zatvora zbog zločina u Višegradu. Kaznu služi u Norveškoj, a i njegov zahtev za prevremeno oslobađanje odbijen je.
Stanišić i Simatović - presuda nakon dugog procesa
Jovica Stanišić i Franko Simatović pravosnažno su osuđeni 2023. godine na po 15 godina zatvora zbog zločina tokom ratova devedesetih.
Stanišić je deo kazne već odslužio u Hagu, dok ostatak izdržava u Nemačkoj.
Više od 1.100 godina zatvora
Prema dostupnim podacima, srpski optuženici osuđeni su na ukupno 1.138 godina zatvora, dok je Tribunal tokom rada izrekao i sedam doživotnih kazni - sve prema Srbima.
Nasleđe koje i dalje deli javnost
Haški tribunal osnovan je 1993. godine sa ciljem procesuiranja ratnih zločina tokom raspada Jugoslavije.
Iako je njegov rad formalno završen, presude i sudbine osuđenih i dalje izazivaju snažne polemike, kako u Srbiji, tako i u regionu.
Mladićev slučaj ponovo otvara pitanje
Slučaj generala Ratka Mladića danas ponovo pokreće pitanje uslova u kojima se nalaze haški osuđenici i pritvorenici, ali i njihove zdravstvene zaštite.
Nekadašnji komandat Glavnog štaba Vojske Republike Srpske general Ratko Mladić je od 2024. godine u pritvorskoj bolnici u Hagu, gde je pod palijativnom negom zbog teškog zdravstvenog stanja.
General Mladić je uhapšen 2011. godine, u novembru 2017. godine Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju proglasio ga je krivim po 10 od 11 tačaka optužnice i osudio ga na doživotnu zatvorsku kaznu.
Godinama nakon završetka rada Haškog tribunala, u Srbiji ne jenjava utisak da su mnogi procesi i način postupanja prema optuženima ostavili duboke sumnje i ogorčenje. Posebno se ističu pitanja dugotrajnih postupaka i zdravstvenog stanja pojedinih optuženih. I dok međunarodne institucije insistiraju na zakonitosti postupaka, deo javnosti i dalje smatra da pravda nije bila ista za sve.
Sudbine optuženih Srba pred Haškim tribunalom i danas su predmet rasprava u javnosti, posebno kada je reč o okolnostima njihovog boravka u pritvoru i dužini trajanja sudskih procesa.
Srbija Danas/Nenad Đukić
