РАДНИ ДАН СА МИНИСТРОМ ЗОРАНОМ ЂОРЂЕВИЋЕМ: На тренингу од пет ујутру (ФОТО)
На ногама и пре него што сване, тако би у најкраћем изгледао радни дан Зорана Ђорђевића, министра рада
На периферији Београда у пет сати изјутра у спортској опреми почиње редован тренинг.
- Не бих могао да замислим дан без спорта. Увек нађем времена за тренинг, устајем рано, то ми није проблем - прича Ђорђевић док се загрева.
Колико му је важна физичка активност, најбоље говори чињеница да у кабинету има пилатес лопту.
- Само неколико минута седења, када за то има могућности, довољно је да се исправи кичма, поправи држање... - објашњава у трку министар.
После сат и по трчања и тренинга, жури кући на пресвлачење и већ око пола седам креће ка Палати Србије. Док се возимо, прича о првим пословима.
- Никад се нисам либио посла. Напротив, радохолик сам, што некима није разумљиво, али ја сам одувек радио, живот ме је натерао. У току студирања сам изгубио оца... Сви се сећамо деведесетих, сам са мајком, морао сам да радим. Нисам зарађивао велики новац, било је довољно да уз мајчину пензију живимо скромно. А сада као министар рада, ваљда се и подразумева. Прву плату зарадио сам одмах после средње школе. Почео сам да радим преко омладинске задруге на сајму како бих купио музички стуб јер ми је отац тада дао опцију да половину сам зарадим сам, а он ће ми дати остатак. Ништа ми није било тешко. Устајао сам у четири ујутру и цео дан радио на сајму. Физички је било напорно - признаје министар за Република.
Зарадио је, сећа се Ђорђевић, прву плату, која је износила око 700 марака.
Паузу за кафу Ђорђевић користи да би обишао колеге у странци.
- Паузу између званичних састанака када год могу искористим да обиђем колеге у странци. Сви смо увек у гужви, у обавезама и на састанцима, нема баш много пауза, па ћу ову искористи за одлазак у СНС - каже Ђорђевић прескачући по неколико степеника док се пење у централу странке.
Срдачно се поздравља са партијским саборцима, с ногу се распитује како су, има ли приватно неких новости. И док смо се окренули, прошло је пола сата, а Ђорђевић већ најављује покрет.
- Отац, као што је обећао, дао је другу половину и рекао: "Хајде да купимо музички стуб." Након кратког размишљања одлучио сам ипак да не купим музички стуб. "Боље после војног рока, ионако ћу бити тамо годину дана", било је моје образложење. "Видиш, када си мени тражио, ниси размишљао, а сада када си зарадио своје, почињеш рационално да размишљаш", биле су речи мог оца. Тад сам од њега научио прву важну лекцију из финансија - наводи Ђорђевић.
Разговор прекидамо док министар улази у кабинет да би обавио последње припреме пред колегијум у министарству. Одмах за њим улази сарадница и доноси му план заказаних сусрета и догађаја.
Петнаестак минута касније, тачно у седам, министар улази у салу за састанке, на колегијум са најближим сарадницима.
Десет минута пре девет сати министар излази, екипа телевизије Прва чека да уради уживо укључење у јутарње вести, следи одлазак у хотел "Праг" и сусрет са ресорним министром Републике Српске Миленком Савановићем. Уследио је састанак са амбасадорком Либана Надом ел Акл, па седница Владе, затим разговор са директорком Бироа за Европу Високог комесаријата УН за избеглице (УНХЦР) Паскал Мор, па седница парламента и одговарање на посланичка питања. Последњи на списку обавеза за тај дан био је пријем у осам на Калемегдану Кингс day холандске амбасаде.
- Брзо прође дан када се ради. Још лепше је када има конкретних резултата. Тај осећај када кренете на спавање, а да сте урадили нешто корисно тога дана нема цену. Сутра је нови дан - с осмехом каже Ђорђевић.