RADNI DAN SA MINISTROM ZORANOM ĐORĐEVIĆEM: Na treningu od pet ujutru (FOTO)
Na nogama i pre nego što svane, tako bi u najkraćem izgledao radni dan Zorana Đorđevića, ministra rada
Na periferiji Beograda u pet sati izjutra u sportskoj opremi počinje redovan trening.
- Ne bih mogao da zamislim dan bez sporta. Uvek nađem vremena za trening, ustajem rano, to mi nije problem - priča Đorđević dok se zagreva.
Koliko mu je važna fizička aktivnost, najbolje govori činjenica da u kabinetu ima pilates loptu.
- Samo nekoliko minuta sedenja, kada za to ima mogućnosti, dovoljno je da se ispravi kičma, popravi držanje... - objašnjava u trku ministar.
Posle sat i po trčanja i treninga, žuri kući na presvlačenje i već oko pola sedam kreće ka Palati Srbije. Dok se vozimo, priča o prvim poslovima.
- Nikad se nisam libio posla. Naprotiv, radoholik sam, što nekima nije razumljivo, ali ja sam oduvek radio, život me je naterao. U toku studiranja sam izgubio oca... Svi se sećamo devedesetih, sam sa majkom, morao sam da radim. Nisam zarađivao veliki novac, bilo je dovoljno da uz majčinu penziju živimo skromno. A sada kao ministar rada, valjda se i podrazumeva. Prvu platu zaradio sam odmah posle srednje škole. Počeo sam da radim preko omladinske zadruge na sajmu kako bih kupio muzički stub jer mi je otac tada dao opciju da polovinu sam zaradim sam, a on će mi dati ostatak. Ništa mi nije bilo teško. Ustajao sam u četiri ujutru i ceo dan radio na sajmu. Fizički je bilo naporno - priznaje ministar za Republika.
Zaradio je, seća se Đorđević, prvu platu, koja je iznosila oko 700 maraka.
Pauzu za kafu Đorđević koristi da bi obišao kolege u stranci.
- Pauzu između zvaničnih sastanaka kada god mogu iskoristim da obiđem kolege u stranci. Svi smo uvek u gužvi, u obavezama i na sastancima, nema baš mnogo pauza, pa ću ovu iskoristi za odlazak u SNS - kaže Đorđević preskačući po nekoliko stepenika dok se penje u centralu stranke.
Srdačno se pozdravlja sa partijskim saborcima, s nogu se raspituje kako su, ima li privatno nekih novosti. I dok smo se okrenuli, prošlo je pola sata, a Đorđević već najavljuje pokret.
- Otac, kao što je obećao, dao je drugu polovinu i rekao: "Hajde da kupimo muzički stub." Nakon kratkog razmišljanja odlučio sam ipak da ne kupim muzički stub. "Bolje posle vojnog roka, ionako ću biti tamo godinu dana", bilo je moje obrazloženje. "Vidiš, kada si meni tražio, nisi razmišljao, a sada kada si zaradio svoje, počinješ racionalno da razmišljaš", bile su reči mog oca. Tad sam od njega naučio prvu važnu lekciju iz finansija - navodi Đorđević.
Razgovor prekidamo dok ministar ulazi u kabinet da bi obavio poslednje pripreme pred kolegijum u ministarstvu. Odmah za njim ulazi saradnica i donosi mu plan zakazanih susreta i događaja.
Petnaestak minuta kasnije, tačno u sedam, ministar ulazi u salu za sastanke, na kolegijum sa najbližim saradnicima.
Deset minuta pre devet sati ministar izlazi, ekipa televizije Prva čeka da uradi uživo uključenje u jutarnje vesti, sledi odlazak u hotel "Prag" i susret sa resornim ministrom Republike Srpske Milenkom Savanovićem. Usledio je sastanak sa ambasadorkom Libana Nadom el Akl, pa sednica Vlade, zatim razgovor sa direktorkom Biroa za Evropu Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) Paskal Mor, pa sednica parlamenta i odgovaranje na poslanička pitanja. Poslednji na spisku obaveza za taj dan bio je prijem u osam na Kalemegdanu Kings day holandske ambasade.
- Brzo prođe dan kada se radi. Još lepše je kada ima konkretnih rezultata. Taj osećaj kada krenete na spavanje, a da ste uradili nešto korisno toga dana nema cenu. Sutra je novi dan - s osmehom kaže Đorđević.