ЕВО КАКО ЈЕ РАТ У УКРАЈИНИ ПРОМЕНИО СРБИЈУ: После 24. фебруара 2022. ДВА ПРОЦЕСА неповратно кренула ка решењу
Сукоб у Кијеву почео је 24. фебруара прошле године и потпуно је променио геополитичку слику света и свет поларизовала на оне који су стали уз Украјину или подржали Москву.
Убрзање решавања питања Косова и захтев да се реши француско-немачким предлогом, инсистирање на усаглашавању спољне политике са Европском унијом увођењем санкција Москви, померања на унутрашњој политичкој сцени заједно са наговештајем нових избора... Све ово су последице које су стигле пред Србију као резултат започињања рата Русије против Украјине.
Сукоб у Кијеву почео је 24. фебруара прошле године и потпуно је променио геополитичку слику света и свет поларизовала на оне који су стали уз Украјину или подржали Москву.
"КОНТИНЕНТАЛ ЈЕ БЛАГО НА СЕВЕРУ НАШЕ ЗЕМЉЕ" Вучић након отварања фабрике у Новом Саду: Наше снове смо досањали и настављамо да их сањамо (ВИДЕО)
ВУЧИЋ СУТРА СА КОНАКОВИЋЕМ: Председник разговара са министром спољних послова БиХ
ГОСТ ШОКИРАО ВОДИТЕЉКУ НА ШОЛАКОВОЈ ТЕЛЕВИЗИЈИ: Вучић је као Шарл де Гол! (ВИДЕО)
Нешто слично доживела је, и још увек доживљава Србија. Два кључна процеса у политици наше земље - косовско питање и опредељивање за Русију или Запад - неповратно су кренули ка коначном решењу. Флоскуле "замрзнути конфликт" у првом и "седење на две столице" у другом процесу постали су неодрживи, баш као и притисци на нашу земљу са оба крила поларизованог света.Сукоб је променио и протресао Србију споља, али и изнутра и натерала политичке факторе и на власти и у опозицији да се изјасне и позиционирању по питању рата у Украјини.
Србија је званичним документом заузела свој став, подржала територијални интегритет Украјине, и гласала за четири од укупно пет резолуција које су усвојене на Савету безбедности Уједнињених Нација.
Како су размере рата огромне, последице су се прелиле и на политичке прилике у Србији, у виду појачаног притиска да се определи да ли је за Запад или Русију и уведе санкције које је ЕУ већ донела.
"Сукоб се прелио на унутрашњу политику"
- То није све - каже извршни директор Цесида Бојан Клачар. Он напомиње да је сукоб толико велики да је најдиректиње утицао на унутрашњу политику.
- Десио се ланац узрочних промена, који је на снажнији начин отворио питање Косова и последице прелило и на домаћи политички живот. Имамо видљиву дебату о позиционирању Србије око спољне политике ка ЕУ и Русији. Сем тога, наметнуто је и питање избора, који се највероватније неће одржати ове већ следеће године - напомиње Клачар.
То су две евидентне последице, а трећа је да су неке странке на почетку добиле на популарности, али и политичари.
- Прво је доста странака било опрезно око ове теме, нарочито у кампањи, а онда су на ту карту заиграле десничарске странке али сада можемо да видимо да им рејтинзи стагнирају. Када се подвуче црта, то значи да нико није ни драматично ни изгубио ни добио. Али то није све, променио је и рад Владе, енергетика, Косово и ЕУ су тема којима се институције врло активно баве - каже Клачар.
"Налазимо се пред финалом"
Сем захтева да и Србија јасно стане на страну Украјине, Европска Унија и Америка су оживеле па појачале притисак да се реши питање Косова. То је један од највећих последица, каже бивши дипломата Срећко Ђукић.
И заиста, наслови из јануара, месец дана пре инвазије све говоре. Косово је било споредна тема, а сада је потиснула све остале дискусије.
"Њихов замор, наш умор Русија или Кина", "Макрон има амбициозни план за Западни Балкан", "Ово је крај за Рио Тинто у Србији", били су наслови које су објављивани, уз теме о одржаном референдуму и предстојећим председничким и парламентарним изборима.
Косово се, за разлику од сада, тек спорадично спомињало.
- Спољни фактори су се активирали, што је дошло као последица чињенице да Београд није увела санкције Русији, и што се тиче спољне политике остала је да седи на две столице, европску и руску. У економском погледу такође није осетила последице, изузев мањим делом у погледу цене гаса а Руси су покушали то да компензују због чињенице да им нисмо увели рампу. Нисмо прекинули везе са Русијом, због чега су уследили додатни напори да се убрзано реши косовско питање - напомиње Ђукић.
Отуд имамо и француско - немачки предлог, па нон - пејпере Београда и Приштине а онда и обједињени Европски предлог.
- Руски напад је убразала решавање кључног безбедносног проблема на Западном Балкану. Косово се тако посматра, јер на њему таквом какво јесте, нерешено, притајени конфликт увек може да букне. То су показали догађаји прошле године, свака два месеца се јављала нека нова криза. То је очито подгревано са неких страна и дошли смо до тога да можемо да гледамо као да се налазимо пред финалом, дефинитивног јавног прихватања али и скорог потписивања споразума - напомиње Ђукић.
Овако је Србија гласала у УН
10. октобар 2022 - Србија гласала против руске иницијативе да гласање о резолуцији којом се осуђује анексирање украјинских региона буде тајно
16. септембар 2022 - Србија гласала за то да се украјинском председнику Владимиру Зеленском дозволи да се видео снимком обрати на годишњем састанку светских лидера
7. април 2022 - Србија подржала искључење Русије из Савета УН за људска права (УНХРЦ).
2. март 2022 - Србија се придружила земљама које подржале резолицију којом се осуђује руска агрес