EVO KAKO JE RAT U UKRAJINI PROMENIO SRBIJU: Posle 24. februara 2022. DVA PROCESA nepovratno krenula ka rešenju
Sukob u Kijevu počeo je 24. februara prošle godine i potpuno je promenio geopolitičku sliku sveta i svet polarizovala na one koji su stali uz Ukrajinu ili podržali Moskvu.
Ubrzanje rešavanja pitanja Kosova i zahtev da se reši francusko-nemačkim predlogom, insistiranje na usaglašavanju spoljne politike sa Evropskom unijom uvođenjem sankcija Moskvi, pomeranja na unutrašnjoj političkoj sceni zajedno sa nagoveštajem novih izbora... Sve ovo su posledice koje su stigle pred Srbiju kao rezultat započinjanja rata Rusije protiv Ukrajine.
Sukob u Kijevu počeo je 24. februara prošle godine i potpuno je promenio geopolitičku sliku sveta i svet polarizovala na one koji su stali uz Ukrajinu ili podržali Moskvu.
"KONTINENTAL JE BLAGO NA SEVERU NAŠE ZEMLJE" Vučić nakon otvaranja fabrike u Novom Sadu: Naše snove smo dosanjali i nastavljamo da ih sanjamo (VIDEO)
VUČIĆ SUTRA SA KONAKOVIĆEM: Predsednik razgovara sa ministrom spoljnih poslova BiH
GOST ŠOKIRAO VODITELJKU NA ŠOLAKOVOJ TELEVIZIJI: Vučić je kao Šarl de Gol! (VIDEO)
Nešto slično doživela je, i još uvek doživljava Srbija. Dva ključna procesa u politici naše zemlje - kosovsko pitanje i opredeljivanje za Rusiju ili Zapad - nepovratno su krenuli ka konačnom rešenju. Floskule "zamrznuti konflikt" u prvom i "sedenje na dve stolice" u drugom procesu postali su neodrživi, baš kao i pritisci na našu zemlju sa oba krila polarizovanog sveta.Sukob je promenio i protresao Srbiju spolja, ali i iznutra i naterala političke faktore i na vlasti i u opoziciji da se izjasne i pozicioniranju po pitanju rata u Ukrajini.
Srbija je zvaničnim dokumentom zauzela svoj stav, podržala teritorijalni integritet Ukrajine, i glasala za četiri od ukupno pet rezolucija koje su usvojene na Savetu bezbednosti Ujedninjenih Nacija.
Kako su razmere rata ogromne, posledice su se prelile i na političke prilike u Srbiji, u vidu pojačanog pritiska da se opredeli da li je za Zapad ili Rusiju i uvede sankcije koje je EU već donela.
"Sukob se prelio na unutrašnju politiku"
- To nije sve - kaže izvršni direktor Cesida Bojan Klačar. On napominje da je sukob toliko veliki da je najdirektinje uticao na unutrašnju politiku.
- Desio se lanac uzročnih promena, koji je na snažniji način otvorio pitanje Kosova i posledice prelilo i na domaći politički život. Imamo vidljivu debatu o pozicioniranju Srbije oko spoljne politike ka EU i Rusiji. Sem toga, nametnuto je i pitanje izbora, koji se najverovatnije neće održati ove već sledeće godine - napominje Klačar.
To su dve evidentne posledice, a treća je da su neke stranke na početku dobile na popularnosti, ali i političari.
- Prvo je dosta stranaka bilo oprezno oko ove teme, naročito u kampanji, a onda su na tu kartu zaigrale desničarske stranke ali sada možemo da vidimo da im rejtinzi stagniraju. Kada se podvuče crta, to znači da niko nije ni dramatično ni izgubio ni dobio. Ali to nije sve, promenio je i rad Vlade, energetika, Kosovo i EU su tema kojima se institucije vrlo aktivno bave - kaže Klačar.
"Nalazimo se pred finalom"
Sem zahteva da i Srbija jasno stane na stranu Ukrajine, Evropska Unija i Amerika su oživele pa pojačale pritisak da se reši pitanje Kosova. To je jedan od najvećih posledica, kaže bivši diplomata Srećko Đukić.
I zaista, naslovi iz januara, mesec dana pre invazije sve govore. Kosovo je bilo sporedna tema, a sada je potisnula sve ostale diskusije.
"Njihov zamor, naš umor Rusija ili Kina", "Makron ima ambiciozni plan za Zapadni Balkan", "Ovo je kraj za Rio Tinto u Srbiji", bili su naslovi koje su objavljivani, uz teme o održanom referendumu i predstojećim predsedničkim i parlamentarnim izborima.
Kosovo se, za razliku od sada, tek sporadično spominjalo.
- Spoljni faktori su se aktivirali, što je došlo kao posledica činjenice da Beograd nije uvela sankcije Rusiji, i što se tiče spoljne politike ostala je da sedi na dve stolice, evropsku i rusku. U ekonomskom pogledu takođe nije osetila posledice, izuzev manjim delom u pogledu cene gasa a Rusi su pokušali to da kompenzuju zbog činjenice da im nismo uveli rampu. Nismo prekinuli veze sa Rusijom, zbog čega su usledili dodatni napori da se ubrzano reši kosovsko pitanje - napominje Đukić.
Otud imamo i francusko - nemački predlog, pa non - pejpere Beograda i Prištine a onda i objedinjeni Evropski predlog.
- Ruski napad je ubrazala rešavanje ključnog bezbednosnog problema na Zapadnom Balkanu. Kosovo se tako posmatra, jer na njemu takvom kakvo jeste, nerešeno, pritajeni konflikt uvek može da bukne. To su pokazali događaji prošle godine, svaka dva meseca se javljala neka nova kriza. To je očito podgrevano sa nekih strana i došli smo do toga da možemo da gledamo kao da se nalazimo pred finalom, definitivnog javnog prihvatanja ali i skorog potpisivanja sporazuma - napominje Đukić.
Ovako je Srbija glasala u UN
10. oktobar 2022 - Srbija glasala protiv ruske inicijative da glasanje o rezoluciji kojom se osuđuje aneksiranje ukrajinskih regiona bude tajno
16. septembar 2022 - Srbija glasala za to da se ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom dozvoli da se video snimkom obrati na godišnjem sastanku svetskih lidera
7. april 2022 - Srbija podržala isključenje Rusije iz Saveta UN za ljudska prava (UNHRC).
2. mart 2022 - Srbija se pridružila zemljama koje podržale rezoliciju kojom se osuđuje ruska agres