Савезништво без баријера: "Отворени Балкан" - идеја просперитета и боље будућности Србије, Албаније и Северне Македоније
На иницијативу Републике Србије и председника Александра Вучића покренут је пројекат "Отворени Балкан" који представља економску зону коју су успоставиле Албанија, Северна Македонија и Србија
Европа без граница, Балкан без граница и сарадња земаља региона- три су циља који су одувек били стратешко опредељење Републике Србије. Како све то не би остало само идеја на папиру, Србија је на себе преузела задатак да се крене у сарадњу, корак по корак. Регионално повезивање неопходно је за даљи просперитет балканских земаља, али и за њихово будуће чланство у оквиру Европске уније.
На иницијативу Републике Србије и председника Александра Вучића покренут је пројекат "Отворени Балкан" који представља економску зону коју су успоставиле Албанија, Северна Македонија и Србија, а циљ је повећање трговине и сарадње трију земаља, као и побољшање међудржавних односа.
Председник Србије Александар Вучић, албански премијер Еди Рама и македонски премијер Зоран Заев 10. октобра 2019. године започели су иницијативу која је неформално била названа "Мали Шенген", а коју су подржали међународни представници, пре свега Сједињене Америчке Државе, Европска унија, Атлантски савет и ЦЕФТА.
Циљ иницијативе јесте да олакша живот грађанима и побољша животни стандард. Првобитни назив иницијативе промењен је у "Отворени Балкан", на састанку у Скопљу, на којем су учествовали лидери три земље: Александар Вучић, Еди Рама и Зоран Заев. На том састанку је договорено да од 1. јануара 2023. године званично буду укинуте граничне контроле између Србије, Северне Македоније и Албаније, а потписана су и три документа – Меморандум о разумевању о сарадњи на олакшању увоза, извоза и кретања робе на Западном Балкану, Меморандум о разумевању о сарадњи у вези са слободним приступом тржишту рада на Западном Балкану и Споразум о сарадњи у заштити од катастрофа на Западном Балкану.
Привредници из Албаније и Северне Македоније заинтересовани су за улагања у Србији, али су и српски привредници заинтересовани за ширење свог пословања и економске моћи на регион, поготово што им је сада излазак на та тржишта умногоме олакшан. Такође, отворен је и позив да се овом регионалном савезу прикључе у будућности као пуноправне чланице и Босна и Херцеговина и Црна Гора, а у оквиру бриселског дијалога Србија и привремене институције самоуправе у Приштини би се договориле под којим условима ће и тај део наше државе бити укључен у "Отворени Балкан".
Током овогодишњег сусрета у Тирани, потписано је шест стратешких споразума. То су Споразум о условима за слободан приступ тржишту рада на Западном Балкану, Споразум о повезивању шема електронске идентификације грађана ЗБ, Споразум о сарадњи у ветеринарској, фитосанитарној и области безбедности хране и хране за животиње на ЗБ и Споразум између Владе Србије и Савета министара Албаније о узајамном признавању одобрења овлашћених привредних субјеката за сигурност и безбедности (АЕОС), Споразум између Владе Северне Македоније и Савета министара Албаније о узајамном признавању одобрења овлашћених привредних субјеката за сигурност и безбедности (АЕОС) и Споразум о сарадњи акредитационих тела.
Делегације "Отвореног Балкана" омогућиле су да овај део Европе суштински буде без граница јер је потписан споразум о радним дозволама. То значи да компаније које послују у Србији и Северној Македонији или Албанији не морају на сваких месец или два да обнављају дозволу за рад својим запосленима, већ је делегирање радника између држава и прекограничних постројења потпуно либерализовано. Једном добијена радна дозвола, омогућава рад и у друге две државе.
"Отворени Балкан" омогућава стварање идеалног инвестиционог окружења, тако да ће се компаније лакше одлучивати за проширење капацитета рада, али и остваривања нових инвестиција. Већ сада могу да рачунају на тржишта трију земаља, а након проширења савеза и на много више. Потражња за радном снагом биће знатно олакшана, те ће то бити додатни бенефит за развијање капиталних пројеката и отварања нових фабрика у овом делу Балканског полуострва.
Бизнис и међународна сарадња никада нису били боље стратешки орјентисани него у оквиру овог регионалног пројекта, а осим инвестиционог аспекта биће усаглашена и акредитациона тела. Потписивањем споразума о акредитационим телима усагласиће се политике у вези са тим, тако да ће се роба која је одобрена на пример у Србији, сматрати подобном и за остале земље чланице. Додатна сарадња ће се остварити и у области економских оператера, као и у области увезивања електронских и других система и енергетском повезивању.
Да ови споразуми неће остати само "мртво слово на папиру" гарантују пре свега радови на тим споразумима у трајању од две године, као и званичници три земље и привредне коморе које прате целокупан процес и спровођење свега договореног. "Отворени Балкан" је пројекат за бољу будућност Србије и региона, а захваљујући мањим трошковима преласка границе, бржем протоку робе, услуга, капитала и становништва, омогућиће се и бржи економски развој сваке од земаља чланица што је један од најбитнијих фактора за просперитет целокупног друштва.