Savezništvo bez barijera: "Otvoreni Balkan" - ideja prosperiteta i bolje budućnosti Srbije, Albanije i Severne Makedonije
Na inicijativu Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića pokrenut je projekat "Otvoreni Balkan" koji predstavlja ekonomsku zonu koju su uspostavile Albanija, Severna Makedonija i Srbija
Evropa bez granica, Balkan bez granica i saradnja zemalja regiona- tri su cilja koji su oduvek bili strateško opredeljenje Republike Srbije. Kako sve to ne bi ostalo samo ideja na papiru, Srbija je na sebe preuzela zadatak da se krene u saradnju, korak po korak. Regionalno povezivanje neophodno je za dalji prosperitet balkanskih zemalja, ali i za njihovo buduće članstvo u okviru Evropske unije.
Na inicijativu Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića pokrenut je projekat "Otvoreni Balkan" koji predstavlja ekonomsku zonu koju su uspostavile Albanija, Severna Makedonija i Srbija, a cilj je povećanje trgovine i saradnje triju zemalja, kao i poboljšanje međudržavnih odnosa.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, albanski premijer Edi Rama i makedonski premijer Zoran Zaev 10. oktobra 2019. godine započeli su inicijativu koja je neformalno bila nazvana "Mali Šengen", a koju su podržali međunarodni predstavnici, pre svega Sjedinjene Američke Države, Evropska unija, Atlantski savet i CEFTA.
Cilj inicijative jeste da olakša život građanima i poboljša životni standard. Prvobitni naziv inicijative promenjen je u "Otvoreni Balkan", na sastanku u Skoplju, na kojem su učestvovali lideri tri zemlje: Aleksandar Vučić, Edi Rama i Zoran Zaev. Na tom sastanku je dogovoreno da od 1. januara 2023. godine zvanično budu ukinute granične kontrole između Srbije, Severne Makedonije i Albanije, a potpisana su i tri dokumenta – Memorandum o razumevanju o saradnji na olakšanju uvoza, izvoza i kretanja robe na Zapadnom Balkanu, Memorandum o razumevanju o saradnji u vezi sa slobodnim pristupom tržištu rada na Zapadnom Balkanu i Sporazum o saradnji u zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu.
Privrednici iz Albanije i Severne Makedonije zainteresovani su za ulaganja u Srbiji, ali su i srpski privrednici zainteresovani za širenje svog poslovanja i ekonomske moći na region, pogotovo što im je sada izlazak na ta tržišta umnogome olakšan. Takođe, otvoren je i poziv da se ovom regionalnom savezu priključe u budućnosti kao punopravne članice i Bosna i Hercegovina i Crna Gora, a u okviru briselskog dijaloga Srbija i privremene institucije samouprave u Prištini bi se dogovorile pod kojim uslovima će i taj deo naše države biti uključen u "Otvoreni Balkan".
Tokom ovogodišnjeg susreta u Tirani, potpisano je šest strateških sporazuma. To su Sporazum o uslovima za slobodan pristup tržištu rada na Zapadnom Balkanu, Sporazum o povezivanju šema elektronske identifikacije građana ZB, Sporazum o saradnji u veterinarskoj, fitosanitarnoj i oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje na ZB i Sporazum između Vlade Srbije i Saveta ministara Albanije o uzajamnom priznavanju odobrenja ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednosti (AEOS), Sporazum između Vlade Severne Makedonije i Saveta ministara Albanije o uzajamnom priznavanju odobrenja ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednosti (AEOS) i Sporazum o saradnji akreditacionih tela.
Delegacije "Otvorenog Balkana" omogućile su da ovaj deo Evrope suštinski bude bez granica jer je potpisan sporazum o radnim dozvolama. To znači da kompanije koje posluju u Srbiji i Severnoj Makedoniji ili Albaniji ne moraju na svakih mesec ili dva da obnavljaju dozvolu za rad svojim zaposlenima, već je delegiranje radnika između država i prekograničnih postrojenja potpuno liberalizovano. Jednom dobijena radna dozvola, omogućava rad i u druge dve države.
"Otvoreni Balkan" omogućava stvaranje idealnog investicionog okruženja, tako da će se kompanije lakše odlučivati za proširenje kapaciteta rada, ali i ostvarivanja novih investicija. Već sada mogu da računaju na tržišta triju zemalja, a nakon proširenja saveza i na mnogo više. Potražnja za radnom snagom biće znatno olakšana, te će to biti dodatni benefit za razvijanje kapitalnih projekata i otvaranja novih fabrika u ovom delu Balkanskog poluostrva.
Biznis i međunarodna saradnja nikada nisu bili bolje strateški orjentisani nego u okviru ovog regionalnog projekta, a osim investicionog aspekta biće usaglašena i akreditaciona tela. Potpisivanjem sporazuma o akreditacionim telima usaglasiće se politike u vezi sa tim, tako da će se roba koja je odobrena na primer u Srbiji, smatrati podobnom i za ostale zemlje članice. Dodatna saradnja će se ostvariti i u oblasti ekonomskih operatera, kao i u oblasti uvezivanja elektronskih i drugih sistema i energetskom povezivanju.
Da ovi sporazumi neće ostati samo "mrtvo slovo na papiru" garantuju pre svega radovi na tim sporazumima u trajanju od dve godine, kao i zvaničnici tri zemlje i privredne komore koje prate celokupan proces i sprovođenje svega dogovorenog. "Otvoreni Balkan" je projekat za bolju budućnost Srbije i regiona, a zahvaljujući manjim troškovima prelaska granice, bržem protoku robe, usluga, kapitala i stanovništva, omogućiće se i brži ekonomski razvoj svake od zemalja članica što je jedan od najbitnijih faktora za prosperitet celokupnog društva.