Синиша Мали: Морамо много тога да урадимо, али Београд на води је за мене симбол промена
Градоначелник отворио душу
Градоначелник Београда Синиша Мали по први пут је одлучио да отвори душу и открије и неке ствари из приватног живота у интервјуу за Базар где се осврнуо на своју младост, бенд, али и на свој посао, успех, као и то где себе види у будућности.
Завршена посета Сарајеву: Вучић поручио да не праве од Србије "баука", Србија је пријатељ
Интензивни радови на пројекту Београд на води, наредне године стижу и први станари
Писали сте песме кад сте имали свој бенд, Плачем је песма по којој сте били познати. Шта је за вас љубав, а да то песмом нисте рекли?
„У послу треба искључити емоције, али и у приватном животу сам више био рационалан него емотиван, што можда није добро. Да су ме мало више емоције водиле, другачије бих реаговао у неким ситуацијама“
Као Девица у хороскопу, потпуно рационална, не знам како бих вам одговорио. Никад нисам размишљао о томе. Написао сам више песама, али ту песму Плачем написао је мој стриц. То је песма по којој је моја група иначе била позната. Сјајна песма. Написао сам много песама, ево, то први пут јавно говорим. О томе никад нисам причао, својим девојкама сам писао песме. Писао сам полушаљиве, полуљубавне песме, то је био мој начин емоционалне комуникације. Последњу песмицу сам написао када сам са клинцима био на распусту, пре месец дана. Чувају ту песму. Нема назив. Седео сам са њима на вечери, Лола је цртала нешто, а ја сам узео папир и писао нешто полушаљивим тоном у стиху. Чак ни моја деца до тада нису видела ту моју страну. Морате да будете мало опуштени. Не може то кад сте у стресу, кад вам је глава пуна проблема.
„Никада нисам запалио ниједну цигару. Алкохол попијем само понекад, чашу белог вина када је прилика. Када имам неки слободан тренутак, трчим око Аде, како бих се спремио за полумаратон“
Бити на челу двомилионског града захтева много одрицања. Како се ослобађате нагомиланог стреса?
Време са клинцима, понека књига коју стигнем да прочитам и евентуално мало бављења спортом. Ове године почео сам да се припремам за маратон, истрчао сам 21 километар, нисам могао да верујем да ћу успети. Сад се налазим у тим шетњама, лаганом трчању, то опушта. Кад прођем круг око Аде или Кошутњака, имам утисак да сам се ресетовао. Не могу да бацим телефон, поред мене је, али ти несташни и безбрижни разговори које водим са децом – то је оно у чему бескрајно уживим. Питања о свемирским бродовима, о ванземаљцима, о фараонима, о Спајдермену... Значи, прво деца, па онда спорт. То су два вентила без којих не могу.
Верујете ли у судбину или сматрате да су за успех заслужни искључиво напоран рад, труд и зној?
"Увек сам се разликовао од других по начину на који приступам решавању проблема. Мене ћете ретко видети да нисам насмејан. Има, наравно, тренутака и када сам нервозан, али увек гледам да окреном на шалу и како да изађем из проблема"
Више верујем у напоран рад, у то да без муке нема науке. Понекад може срећа да вам се осмехне. Да ли је срећа исто што и судбина, не знам. Не верујем да постоји случајност. Срећа хоће да се осмехне некада, не често. Али, знате, срећа прати храбре. Ако сте изабрали да ништа не радите, не може срећа ни да вас изненади. Ако седите код куће и чекате, ништа вам се неће десити. Нисам од особа које размишљају о томе да ли постоји судбина. Постоји нека визија вас као појединца, нека стратегија и циљ који треба да остварите и да решите у свом животу. И све то од вас зависи, превасходно. Ако вас и нека срећа погледа, добро је. Али ви ћете урадити 95 одсто ствари. Неки нови ауто можете добити једанпут у животу, и ту је вероватноћа један према милијарду.
"Много тога још морамо да урадимо, и нове мостове и тунеле и метро... Али, најважнији пројекат је ипак Београд на води. Најлепши део града, којим су се шуњали пацови, змије, где сте имали бетонске хале, старе запуштене бродове, порушена складишта, сад је највеће градилиште у овом делу Европе. И то је за мене симбол промена које смо направили"
Како себе видите за 20 година?
За 20 година имаћу 65 година и, по Закону о раду, моћи ћу да идем у пензију (смех). Видим себе као особу која и даље ради оно што воли. Вероватно ћу правити промене, мало да се вратим у неку другу област. Видим себе као једну задовољну особу која је испунила неке своје циљеве и која је у својој 65. години поставила неке нове циљеве за следећих двадесет година. Пре свега видим себе у окружењу своје породице, своје деце.
