Скромни геније светског гласа Алекса Милојевић: Ово је била моја година! (ФОТО)
"Награде и признања долазе и одлазе, а оно што научим из математике, то остаје"
Седамнаестогодишњи младић из Београда чије се име већ трећу годину везује за светска надметања у знању, награде које је са њих донео – у Србију, у којој види своју будућност – годину на измаку памти по добру.
Прочитајте и:
- Кнегиња Љубица Обреновић, МУДРА ВЛАДАРКА и ВЕЛИКА ГОСПОЂА задужила је Новосађане, а ево и како (ВИДЕО)
- Јелену Кон прогутао је ледени Дунав током погрома немачких војника: Њен покрет нису угушили, а прича о њој и данас живи (ВИДЕО)
- Он је понос Бачке Паланке и Војводине: Миленко Пауновић био је аутор прве музичке драме (ФОТО/ВИДЕО)
– Ово је била врло успешна година, поносан сам на резултате које сам остварио – каже Алекса Милојевић ученик трећег разреда Математичке гимназије који је на Међународној математичкој олимпијади у Бразилу јула 2017. освојио сребрну медаљу.
У истој години, поновио је прошлогодишњи успех са Балканске математичке олимпијаде на којој се овенчао златом и тиме, како сам каже, постао апсолутно најбољи на Балкану. Без сујете признаје – у јакој конкуренцији Бугара и Румуна.
Иако се на сајту средње школе коју похађа његово име од 2014. године на списку истакнутих и награђиваних са многобројних такмичењиа појављује чак десет пута, врло скромно помиње само два признања.
– Претходне две године су за мене у такмичарском смислу биле врло успешне, с обзиром на успех на олимпијадама у Хонг Конгу и Рио де Женеиру. То су моји највећи успеси – говори о двема сребрним медаљама када је практично постао други на свету.
Наиме, на Међународним математичким олимпијадама годишње се, по његовој процени, појави 110, 115 екипа из исто толико земаља са по шест такмичара, тако да је реч о готово светској смотри. На претходној је са четворицом другара и једном другарицом екипно освојио 18. место, а свако од њих појединачно вратио се са одличјем, уневши у земљу четири сребрне и две бронзане медаље.
Реченица која најбоље илуструје здрав однос младог олимпијца, несвојствен његовим годинама, према, истина, великом успеху, јесте она којом пролазност материјалног поставља на своје место – далеко иза суштине.
– Награде и признања долазе и одлазе, а оно што научим из математике, то остаје – каже додајући да је његов највећи успех то што је успео да избалансира такмичарске резултате са својим спортским и друштвеним активностима.
"Као сав нормалан свет"
Алекса излази, чита, слуша музику, тренира атлетику и добро одмара од исрпних надметања.
– После такмичења имам потребу да ресетујем мозак за следеће. Често људи, када се интензивно баве нечим, доведу до тога да им се не свиђа више. Постоји нека граница докле није продуктивно; треба радити, али не треба улудо радити – каже у разговору за портал SrbijaDanas.com додајући да такмичења јесу важан део његовог живота, али да "има нешто сем њих".
Њихов смисао је, како сам оцењује, у томе да заинтересују за науку, што је на њега, већ наклоњеног, још у млађим разредима основне школе, деловало потпуно опчињавајуће. Вероватно зато у својих 17 година има седмогодишње такмичарско искуство. Први пут је "одмерио снаге" са вршњацима већ као четвртак, а први значајан успех забележио је три године потом када је постао ученик огледног одељења Математичке гимназије и освојио бронзу на Јуниорској балканској олимпијади у Македонији. Те 2014. године његово име први пут се нашло међу заслужним ученицима средњошколске установе која је изнедрила многе таленте. Готово на инсистирање, себе поставља, ето, ако мора, на чело генерације према броју освојених трофеја, изнова истичући да постоје медаље и "медаље" као и то да се у првом полугођу трећег разреда мање занимао за њихово освајање. Значајнија такмичења тек следе од фебруара, а постоје и школске обавезе којима је посвећен, а које, такође, захтевају време.
– Највише учим хемију и биологију – признаје са осмехом да постоје и оне области које осведоченом генију, каквим себе сигурно не би назвао, "теже иду": - За контролни из хемије се спремам по неколико дана.
Господар бројки
Мада износи да је математика обликовала његов рационалан поглед на свет, не робује бројкама. Тако не уме да прецизира колико времена проводи учећи за свој 5,00 просек, ипак јасно разбијајући заблуде о томе да ученици светског гласа не морају да спремају "тривијално" свакодневно градиво. Не уме да прецизира ни колико спрема "ванредно" такмичарско, јер нема утврђен "од три до пет" систем, или неки други њему сличан. Не уме, изгледа, ни да процени колико му је времена потребно да не закасни на пример, на договорени интервју или пријем у САНУ који, можда, потом следи, али све то је део шарма оног који не робује бројкама, већ их потчињава.
Стога, математика није једина област којом господари. Његово интересовање усмерено је и на сродне физику и информатику где, такође, остварује запажене резултате. Прошле године је био успешнији из прве, оне претходне из друге области. Ипак, студираће теоријску математику, иако још увек не зна где и како.
– Одлазак у иностранство и останак у земљи имају и своје предности и недостатке. Чак и када бих уписао факултет негде у иностранству, волео бих да се вратим у Србију и радим у Србији, ово је моја земља, овде је најлепше – каже о својим плановима и још нејасном путу до јасног циља.
Сматра да су кључ за успех рад и љубав према ономе што се ради, а ситним корацима у будућност, размишља тек о томе шта носи 2018. година.
– Желим да останем на путу на којем сам сад, да наставим да се развијам – наводи понос нације Алекса Милојевић, доследно скромно.