"Спремни смо да платимо цену да Александар Вучић оде" Скандалозна порука једног од блокадера: Морамо бити спремни за метак

Јањић је најпре коментарисао унутрашњу динамику такозваног студентског покрета, оцењујући да у њему постоје различите политичке струје које би могле довести до подела.

 - Страхујем од цепања студентског покрета у неком тренутку, јер су у њему људи и са десне и са леве стране политичког спектра. Они ће у једном тренутку морати да се изјасне око неких важних питања, што би могло да доведе до подела унутар тог покрета - навео је Јањић.

Међутим, најспорнији део његовог излагања односи се на поруке које су у јавности протумачене као нормализација насилне политичке реторике и спремности на екстремне последице.

У одговору на питање о могућем паду власти и политичком исходу, Јањић је рекао:

 - Морамо бити спремни за метак, што би се рекло. Не да ми метак пошаљемо, него да ће он пуцати на народ.

Затим је додао и да је „врло незгодно“ тражити од Европе да не шаље новац Србији, али да је он, како каже, спреман на последице:

 - Ако је то цена коју треба да платимо да бисмо срушили Александра Вучића, ја сам спреман да ту цену платим. Само да Вучића више не буде - закључио је.

Оваква изјава заслужује оштру и недвосмислену критику. Политички говор у којем се помињу „метак“, „цена по сваку цену“ и имплицитно прихватање насиља као могућег исхода, не може се третирати као уобичајена политичка реторика. То представља опасан искорак из оквира демократске дебате и улазак у зону политичке радикализације.

Суштински проблем оваквог наратива јесте што он брише границу између политичке борбе и насилног конфликта. Када се јавно каже да је неко спреман да плати „било коју цену“ ради смене власти, то отвара простор за тумачење да су и ванинституционални или дестабилизујући сценарији прихватљиви. То је посебно проблематично у друштву које је већ дубоко поларизовано.

Још озбиљније, употреба метафора које укључују оружје и насиље у политичком контексту доприноси нормализацији агресивног дискурса. Такав говор не само да не доприноси решавању политичких неслагања, већ их додатно заоштрава и ствара атмосферу страха и несигурности.

Реторика демократског система

У демократском систему, промена власти мора да се одвија кроз изборе, институције и политичку конкуренцију, а не кроз реторику која сугерише спремност на „сваку цену“. Овакве изјаве, без обзира на политички став онога ко их износи, представљају озбиљан проблем за јавни дискурс и политичку културу.

Због тога је оправдано критиковати овакав начин комуникације као неодговоран, политички штетан и потенцијално опасан, јер не доприноси демократизацији друштва, већ његовој даљој радикализацији.