"Spremni smo da platimo cenu da Aleksandar Vučić ode" Skandalozna poruka jednog od blokadera: Moramo biti spremni za metak
Izjava Stefana Janjića iz stranke Srbija centar (SRCE), na čijem je čelu Zdravko Ponoš, u delu javnosti izazvala je ozbiljne reakcije i kritike zbog načina na koji je govorio o političkim promenama, padu vlasti i „ceni“ koju bi, kako kaže, bio spreman da prihvati.
Janjić je najpre komentarisao unutrašnju dinamiku takozvanog studentskog pokreta, ocenjujući da u njemu postoje različite političke struje koje bi mogle dovesti do podela.
- Strahujem od cepanja studentskog pokreta u nekom trenutku, jer su u njemu ljudi i sa desne i sa leve strane političkog spektra. Oni će u jednom trenutku morati da se izjasne oko nekih važnih pitanja, što bi moglo da dovede do podela unutar tog pokreta - naveo je Janjić.
Međutim, najsporniji deo njegovog izlaganja odnosi se na poruke koje su u javnosti protumačene kao normalizacija nasilne političke retorike i spremnosti na ekstremne posledice.
U odgovoru na pitanje o mogućem padu vlasti i političkom ishodu, Janjić je rekao:
- Moramo biti spremni za metak, što bi se reklo. Ne da mi metak pošaljemo, nego da će on pucati na narod.
Zatim je dodao i da je „vrlo nezgodno“ tražiti od Evrope da ne šalje novac Srbiji, ali da je on, kako kaže, spreman na posledice:
- Ako je to cena koju treba da platimo da bismo srušili Aleksandra Vučića, ja sam spreman da tu cenu platim. Samo da Vučića više ne bude - zaključio je.
Ovakva izjava zaslužuje oštru i nedvosmislenu kritiku. Politički govor u kojem se pominju „metak“, „cena po svaku cenu“ i implicitno prihvatanje nasilja kao mogućeg ishoda, ne može se tretirati kao uobičajena politička retorika. To predstavlja opasan iskorak iz okvira demokratske debate i ulazak u zonu političke radikalizacije.
Suštinski problem ovakvog narativa jeste što on briše granicu između političke borbe i nasilnog konflikta. Kada se javno kaže da je neko spreman da plati „bilo koju cenu“ radi smene vlasti, to otvara prostor za tumačenje da su i vaninstitucionalni ili destabilizujući scenariji prihvatljivi. To je posebno problematično u društvu koje je već duboko polarizovano.
Još ozbiljnije, upotreba metafora koje uključuju oružje i nasilje u političkom kontekstu doprinosi normalizaciji agresivnog diskursa. Takav govor ne samo da ne doprinosi rešavanju političkih neslaganja, već ih dodatno zaoštrava i stvara atmosferu straha i nesigurnosti.
Retorika demokratskog sistema
U demokratskom sistemu, promena vlasti mora da se odvija kroz izbore, institucije i političku konkurenciju, a ne kroz retoriku koja sugeriše spremnost na „svaku cenu“. Ovakve izjave, bez obzira na politički stav onoga ko ih iznosi, predstavljaju ozbiljan problem za javni diskurs i političku kulturu.
Zbog toga je opravdano kritikovati ovakav način komunikacije kao neodgovoran, politički štetan i potencijalno opasan, jer ne doprinosi demokratizaciji društva, već njegovoj daljoj radikalizaciji.
