СРАМНЕ ЛАЖИ ОПОЗИЦИЈЕ: На све начине покушавају да омаловаже величанствен скуп "Србија наде" (ФОТО)

Дејан Бурсаћ, научни сарадник у Институту за политичке студије у Београду, објавио је сраман твит о вечерашњем скупу "Србија наде" у Београду. 

Опозиционари и њихове присталице, очигледно бесни због призора са скупа на ком се окупило више од 200.000 грађана како би подржало председника Вучића, не презају ни од чега да омаловаже грађане који су мирно и достојанствено дошли и показали љубав према Србији и велико поштовање према свом председнику. 

Наиме, Бурсаћ је на Твитеру изнео гомилу неистина о скупу, написавши како је само 20 дана од пуцњаве у Основној школи "Владислав Рибникар" пред 150 хиљада окупљених људи у Београду певала Ана Николић. Што је ноторна лаж.

Опозиција, очигледно слепа на дешавања у Србији, покушава да на сваки начин изокрене истину и представи је грађанима на извитоперен начин. 

Оно што је истина, а што нико од њих неће да каже, је да на скупу нико није певао, чак је и сам председник Александар Вучић замолио окупљене да спусте заставе и транспаренте и да погнуте главе одају пошту трагично настрадалима у "Рибникару", Малом Орашју и Дубони.

- Бескрајно вам хвала што сте у оволиком броју дошли испред Скупштине, и што вас киша није отерала. Сада ћу да вас замолим драги пријатељи да сви спустите заставе и транспаренте. Пре било какве речи, а спремао сам се за вечерас, данас као и свих претходних дана, мора да буде ћутање. За сву децу страдали у школи Владислав Рибникар, за чувара Драгана, за децу из Дубоне и Малог Орашја. За сваки живот који је на силу одузет. Зато вас молим да минутом ћутања одамо пошту свим страдалима - рекао је председник и додао:

- Нека им је вечна слава, Бог да им душу прости. Данас морамо и да разговарамо у тишини, и да покушамо да чујемо и питања и одговоре. Сваку муку, недоумицу, страх, сумњу. Дужни смо то деци коју смо изгубили, и сваком детету које треба да порасте. Од нас овде зависи где и како ће расти. Зато је најважније питање које се чуло оно које је поставила мајка једне убијене девојчице: "Чему смо учили своју децу, и чиме ћемо их учити". Хоћемо их учити поделама, или заједништву. Хоће ли сутра говорити да су једни елита, а други сендвичари? Да ли ће наша деца сутра знати да кажу добар дан, хвала, молим. Или ће мислити да нема шта да се прича. Хоће ли на улици да се вребају, или ће умети да се осмехну и нормално јаве. То су питања за нас о којима ретко говоримо.

Иако је председник Вучић послао јасну поруку мира и позвао народ на уједињење за добробит будућности наше деце, то од опозиције и њихових медија нећете чути, већ лажи које се никада нису и никада неће догодити.