СРБИ, У ПАМЕТ СЕ: Србији је доста немира, пучева, ратова и атентата

Доста јој је онај који су 1941. године изазвали Јосип Броз и његови комунисти. У том грађанском рату, између Срба и Срба, између партизана и четника, погинуло је више десетина хиљада Срба.

Масовна стрељања хиљада српских цивила у Крагујевцу, Краљеву, у Јајинцима и на другим стратиштима умногоме су и последица Брозовог плана да, изазивајући одмазду нациста, изазове што већи хаос у Србији.

Последице још увек осећамо - не само што нас је због братоубилачког рата биолошки мање бар за један милион, већ и због тога што смо и данас, 85 година касније, дубоко подељени на четнике и партизане. На идеолошке присталице једних или других.

Српски народ не жели оружане револуције

Доста јој је она коју су Броз и коминисти спровели 1944. године - када су без суда, ноћу, стрељали десетине хиљада српских домаћина и њихових синова а хиљаде њих послали на вишегодишњу робију у Сремску Митровицу, Забелу и друге казамате.

Србија неће обојене револуције

Доста јој је она од 5. октобра 2000. године, која је завршена насилном променом власти, паљењем и пљачком Скупштине Србије и паљењем државне телевизије, хапшењем и изручивањем Хашком трибуналу Слободана Милошевића, Ратка Младића, Радована Караџића, Милана Мартића, хероја одбране КиМ од агресије НАТО, генерала Павковића, Ојданића и Лазаревића и на десетине других водећих српских политичара, војних и полицијских команданата.

Срби су тако постали једини народ у Европи који је, послије Хитлеровог паљења Рајхстага, запалио зграду свог државног парламента.
Срби су тако постали једини народ у Европи који је свог председника изручио неком суду у иностранству. И то на Видовдан, највећи српски национални празник. У затвор у којем ће бити убијен.

Српски народ не жели државне ударе

Доста им је онај који су 27. марта 1941. године извели неодговорни авантуристи међу краљевим официрима, предвођени генералима Симовићем и Мирковићам, заједно са још већим авантуристима - члановима комунистичке партије а уз подстрекавање и финансијску подршку енглеске обавештајне службе.

Због тог пуча, десет дана касније, Хитлер је објавио рат Краљевини Србији. У том рату убијено је више од милион Срба, Србија и српски крајеви су опустошени, спаљено је више од 200.000 српских домова а српска престоница Београд бомбардована је више пута. Од гелера бомби и под рушевина од 1941. до 1944. године смрт је нашло око 8.000 Београђана, док су хиљаде њих остали
инвалиди.

Већинска Србија неће нова убиства својих владара

Доста су јој кумоубиство Вожда Карађорђа у Радовањском лугу, убиство кнеза Михаила Обреновића, убиство Краља Александра Обреновића и краљице Драге, убиство Александра Првог Карађорђевића, убиство председника Слободана Милошевића, убиство премијера Зорана Ђинђића.

Огромна већина грађана Србија жели да живи и ради у миру. Да у миру подиже и школује своју децу, развија своје домаћинство и своју државу. Срби, у памет се.