SRBI, U PAMET SE: Srbiji je dosta nemira, pučeva, ratova i atentata
Većinska Srbija ne želi nemire, nasilje, ne želi građanski rat.
Dosta joj je onaj koji su 1941. godine izazvali Josip Broz i njegovi komunisti. U tom građanskom ratu, između Srba i Srba, između partizana i četnika, poginulo je više desetina hiljada Srba.
Masovna streljanja hiljada srpskih civila u Kragujevcu, Kraljevu, u Jajincima i na drugim stratištima umnogome su i posledica Brozovog plana da, izazivajući odmazdu nacista, izazove što veći haos u Srbiji.
Posledice još uvek osećamo - ne samo što nas je zbog bratoubilačkog rata biološki manje bar za jedan milion, već i zbog toga što smo i danas, 85 godina kasnije, duboko podeljeni na četnike i partizane. Na ideološke pristalice jednih ili drugih.
Srpski narod ne želi oružane revolucije
Dosta joj je ona koju su Broz i koministi sproveli 1944. godine - kada su bez suda, noću, streljali desetine hiljada srpskih domaćina i njihovih sinova a hiljade njih poslali na višegodišnju robiju u Sremsku Mitrovicu, Zabelu i druge kazamate.
Srbija neće obojene revolucije
Dosta joj je ona od 5. oktobra 2000. godine, koja je završena nasilnom promenom vlasti, paljenjem i pljačkom Skupštine Srbije i paljenjem državne televizije, hapšenjem i izručivanjem Haškom tribunalu Slobodana Miloševića, Ratka Mladića, Radovana Karadžića, Milana Martića, heroja odbrane KiM od agresije NATO, generala Pavkovića, Ojdanića i Lazarevića i na desetine drugih vodećih srpskih političara, vojnih i policijskih komandanata.
Srbi su tako postali jedini narod u Evropi koji je, poslije Hitlerovog paljenja Rajhstaga, zapalio zgradu svog državnog parlamenta.
Srbi su tako postali jedini narod u Evropi koji je svog predsednika izručio nekom sudu u inostranstvu. I to na Vidovdan, najveći srpski nacionalni praznik. U zatvor u kojem će biti ubijen.
Srpski narod ne želi državne udare
Dosta im je onaj koji su 27. marta 1941. godine izveli neodgovorni avanturisti među kraljevim oficirima, predvođeni generalima Simovićem i Mirkovićam, zajedno sa još većim avanturistima - članovima komunističke partije a uz podstrekavanje i finansijsku podršku engleske obaveštajne službe.
Zbog tog puča, deset dana kasnije, Hitler je objavio rat Kraljevini Srbiji. U tom ratu ubijeno je više od milion Srba, Srbija i srpski krajevi su opustošeni, spaljeno je više od 200.000 srpskih domova a srpska prestonica Beograd bombardovana je više puta. Od gelera bombi i pod ruševina od 1941. do 1944. godine smrt je našlo oko 8.000 Beograđana, dok su hiljade njih ostali
invalidi.
Većinska Srbija neće nova ubistva svojih vladara
Dosta su joj kumoubistvo Vožda Karađorđa u Radovanjskom lugu, ubistvo kneza Mihaila Obrenovića, ubistvo Kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage, ubistvo Aleksandra Prvog Karađorđevića, ubistvo predsednika Slobodana Miloševića, ubistvo premijera Zorana Đinđića.
Ogromna većina građana Srbija želi da živi i radi u miru. Da u miru podiže i školuje svoju decu, razvija svoje domaćinstvo i svoju državu. Srbi, u pamet se.
