СИГУРНИМ КОРАКОМ У БОЉУ БУДУЋНОСТ После краха политике демократа, СНС дала нови замајац европском путу

Ове године навршило се петнаест година од потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању Србије са Европском унијом (SSP). Почетна еуфорија која је тада постојала одавно је спласла, учинци Србије на европском путу све више се процењују и мере очима будних политичких комесара а питање Косова једнако је камен спотицања као и пре деценију и по. Где је Србија данас на свом европском путу?

Одмах на почетку примене споразума, пред званични Београд су испостављени чисто политички захтеви попут оног о остварењу пуне сарадње са Хашким трибуналом.

Захваљујући скромним преговарачким способностима "демократске" власти, успешна и велика прича о Србији као равноправном партнеру Европске уније морала је да сачека још неко време.

Тако је могућност Србије да користи скоро 90% бенефиција на основу ССП-а и пре него што га ратификују све државе чланице Уније, зависила је од оцене Савета министара ЕУ о испуњености сарадње Србије са Хашким трибуналом.

Врло брзо постало је јасно да нису само преговарачки "пропусти" српских званичника највећа препрека европске будућности Србије већ пре свега, одсуство снажног лидера који ће знати да сачува и да се избори за државне и националне интересе Србије.

Наиме, на сусрету министара спољних послова ЕУ у Бриселу Румунија је блокирала признавање кандидатуре Србије за приступ Европској унији. Букурешт је тада затражио од Београда да призна румунску мањину у Србији.

Био је ово крах политике добросуседских односа којом се тих година, тако здушно хвалила владајућа странка тадашњег председника Бориса Тадића али и његов лични пораз будући да је само неколико месеци раније, румунски председник Трајан Басеску, приликом посете Београду, обећао свом колеги да ће Букурешт безусловно подржати улазак Србије у ЕУ. 

Ипак, врхунац лоше политике Демократске странке (ДС) и њених коалиционих партнера десио се 2012. године, када је Србија неправедно и неодговорно гурнута у сукоб и непотребно заоштравање односа са Европском унијом, пре свега Савезном Републиком Немачком.

Због неодговности политичара на власти да дијалогом реше тадашњи проблем на Косову, европска будућност државе је доведена у питање.

Промена власти дала је нови замајац европском путу Србије

Долазак на власт Српске напредне странке (СНС) поново је покренуо процес приступања Србије Европској унији.

Тако је већ у априлУ 2013. године под покровитељством ЕУ потписан историјски Бриселски споразум између Београда и Приштине.

Државотворном и одговорном политиком Србија је сачувала мир а грађанима створила шансе да живе достојно, у просперитету и без страха да би земља могла да се поново нађе у вртлогу санкција, изолације и сиромаштва.

На европском плану ово је значило откључавање давно закључаних европских врата.

Од тада па до данас Србија се незаустављиво креће ка пуноправном чланству у заједници европских народа. 

Убрзо је формиран Савет за имплементацију Споразума о стабилизацији и придруживању (SSP), а потом је главни преговарач Србије о чланству с ЕУ Тања Мишчевић оценила успешним први билатерални „скрининг” о усаглашености српских прописа с правном тековином Европске уније на пољу надзора трошења буџетских и других јавних средстава.

Створена је несумњиво једна другачија врста оптимизма и јасна политичка опредељеност Србије ка Европској унији.

Србија је у преговорима са Европском унијом отворила 22 од укупно 35 поглавља - која су обухватала области у којима Србија мора да испуни задате критеријуме како би постала чланица ЕУ.

У међувремену се 2020. прешло на преговоре кроз такозване кластере, када је Европска унија усвојила нову методологију проширења.

Дотадашњих 35 поглавља груписано је у шест кластера - владавина права, тржиште, економија, зелена агенда, пољопривреда и спољни односи.

Како би кластер био отворен, потребно је да ЕУ препозна напредак при усаглашавању српских закона са европским у одређеној области.

Србија је за шест поглавља предала преговарачке позиције и оне чекају одобрење Европске уније; ради се на припреми мерила за отварање три поглавља, за два је извештај о испуњености мерила представљен Унији, а Поглавље 31 – Спољна, безбедносна и одбрамбена политика – још увек чека да Унија усвоји Извештај о скринингу. 

Последњи случај не изненађује имајући у виду спољну политику Уније у погледу рата у Украјини и става Србије о овом питању.