SIGURNIM KORAKOM U BOLJU BUDUĆNOST Posle kraha politike demokrata, SNS dala novi zamajac evropskom putu

Ove godine navršilo se petnaest godina od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa Evropskom unijom (SSP). Početna euforija koja je tada postojala odavno je splasla, učinci Srbije na evropskom putu sve više se procenjuju i mere očima budnih političkih komesara a pitanje Kosova jednako je kamen spoticanja kao i pre deceniju i po. Gde je Srbija danas na svom evropskom putu?

Odmah na početku primene sporazuma, pred zvanični Beograd su ispostavljeni čisto politički zahtevi poput onog o ostvarenju pune saradnje sa Haškim tribunalom.

Zahvaljujući skromnim pregovaračkim sposobnostima "demokratske" vlasti, uspešna i velika priča o Srbiji kao ravnopravnom partneru Evropske unije morala je da sačeka još neko vreme.

Tako je mogućnost Srbije da koristi skoro 90% beneficija na osnovu SSP-a i pre nego što ga ratifikuju sve države članice Unije, zavisila je od ocene Saveta ministara EU o ispunjenosti saradnje Srbije sa Haškim tribunalom.

Vrlo brzo postalo je jasno da nisu samo pregovarački "propusti" srpskih zvaničnika najveća prepreka evropske budućnosti Srbije već pre svega, odsustvo snažnog lidera koji će znati da sačuva i da se izbori za državne i nacionalne interese Srbije.

Naime, na susretu ministara spoljnih poslova EU u Briselu Rumunija je blokirala priznavanje kandidature Srbije za pristup Evropskoj uniji. Bukurešt je tada zatražio od Beograda da prizna rumunsku manjinu u Srbiji.

Bio je ovo krah politike dobrosusedskih odnosa kojom se tih godina, tako zdušno hvalila vladajuća stranka tadašnjeg predsednika Borisa Tadića ali i njegov lični poraz budući da je samo nekoliko meseci ranije, rumunski predsednik Trajan Basesku, prilikom posete Beogradu, obećao svom kolegi da će Bukurešt bezuslovno podržati ulazak Srbije u EU. 

Ipak, vrhunac loše politike Demokratske stranke (DS) i njenih koalicionih partnera desio se 2012. godine, kada je Srbija nepravedno i neodgovorno gurnuta u sukob i nepotrebno zaoštravanje odnosa sa Evropskom unijom, pre svega Saveznom Republikom Nemačkom.

Zbog neodgovnosti političara na vlasti da dijalogom reše tadašnji problem na Kosovu, evropska budućnost države je dovedena u pitanje.

Promena vlasti dala je novi zamajac evropskom putu Srbije

Dolazak na vlast Srpske napredne stranke (SNS) ponovo je pokrenuo proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji.

Tako je već u aprilU 2013. godine pod pokroviteljstvom EU potpisan istorijski Briselski sporazum između Beograda i Prištine.

Državotvornom i odgovornom politikom Srbija je sačuvala mir a građanima stvorila šanse da žive dostojno, u prosperitetu i bez straha da bi zemlja mogla da se ponovo nađe u vrtlogu sankcija, izolacije i siromaštva.

Na evropskom planu ovo je značilo otključavanje davno zaključanih evropskih vrata.

Od tada pa do danas Srbija se nezaustavljivo kreće ka punopravnom članstvu u zajednici evropskih naroda. 

Ubrzo je formiran Savet za implementaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), a potom je glavni pregovarač Srbije o članstvu s EU Tanja Miščević ocenila uspešnim prvi bilateralni „skrining” o usaglašenosti srpskih propisa s pravnom tekovinom Evropske unije na polju nadzora trošenja budžetskih i drugih javnih sredstava.

Stvorena je nesumnjivo jedna drugačija vrsta optimizma i jasna politička opredeljenost Srbije ka Evropskoj uniji.

Srbija je u pregovorima sa Evropskom unijom otvorila 22 od ukupno 35 poglavlja - koja su obuhvatala oblasti u kojima Srbija mora da ispuni zadate kriterijume kako bi postala članica EU.

U međuvremenu se 2020. prešlo na pregovore kroz takozvane klastere, kada je Evropska unija usvojila novu metodologiju proširenja.

Dotadašnjih 35 poglavlja grupisano je u šest klastera - vladavina prava, tržište, ekonomija, zelena agenda, poljoprivreda i spoljni odnosi.

Kako bi klaster bio otvoren, potrebno je da EU prepozna napredak pri usaglašavanju srpskih zakona sa evropskim u određenoj oblasti.

Srbija je za šest poglavlja predala pregovaračke pozicije i one čekaju odobrenje Evropske unije; radi se na pripremi merila za otvaranje tri poglavlja, za dva je izveštaj o ispunjenosti merila predstavljen Uniji, a Poglavlje 31 – Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika – još uvek čeka da Unija usvoji Izveštaj o skriningu. 

Poslednji slučaj ne iznenađuje imajući u vidu spoljnu politiku Unije u pogledu rata u Ukrajini i stava Srbije o ovom pitanju.