"СРБИЈА ИМА ОДНОСЕ СА МАЂАРСКОМ КОЈИ СУ ДРЖАВНИ, А НЕ ПАРТИЈСКИ, КЉУЧНИ ПРОЈЕКТИ БИЋЕ НАСТАВЉЕНИ" Аналитичари о актуелним дешавањима након избора

Најновији догађаји у Мађарској, након избора и процеса формирања власти, показују колико су политички процеси у нашем окружењу динамични и неизвесни. Истовремено, поруке које долазе из Сједињених Америчких Држава, где поједини политички актери резултате избора у Мађарској тумаче и као сигнал за сопствену политичку сцену, додатно компликују међународни контекст. У таквим околностима јасно је да се регионална дешавања све више преплићу са глобалним интересима.

Не треба занемарити ни ширу безбедносну слику. Рат у Украјини и даље траје, без јасних назнака скорог окончања, што додатно утиче на политичке одлуке и стабилност европског континента. Све то ставља Србију у позицију да пажљиво и промишљено води своју политику, водећи рачуна пре свега о сопственим интересима, стабилности и економском развоју.

У емисији „Усијање“ на Курир телевизији о овим темама говорили су: Александар Јерковић, програмски директор Одбора за контролу и опсервацију, Владимир Кљајић, политички аналитичар и Верољуб Арсић, народни посланик и председник Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава.

Спољна политика Мађарске после избора

Промена власти у Мађарској доноси низ важних питања - како ће се развијати односи са Руском Федерацијом, какав ће бити став према рату у Украјини и снабдевању те земље, како ће изгледати однос према Европској унији, ком блоку ће се приклонити Петар Мађар, шта је у његовом политичком интересу, као и шта ће остати исто у унутрашњој политици, а шта ће се мењати у спољнополитичком курсу земље.

- Моје претпоставке су да ће се променити однос према бриселској администрацији и да ће то бити први кораци. Доћи ће до одређеног отопљавања у односима Мађарске и Брисела. С друге стране, не верујем да ће се кварити односи са Русијом. Мислим да ће покушати да задрже постојеће стање, јер је то у интересу Мађарске. Видећемо какав ће бити однос према рату у Украјини - каже Арсић.

Арсић оцењује да Орбанов пораз није последица спољнополитичких односа, иако је имао подршку Русије, Сједињених Америчких Држава и појединих десничарских лидера у Европској унији. Према његовом мишљењу, кључни фактор били су унутрашњи проблеми, јер се избори пре свега добијају или губе на домаћим темама, на којима, како сматра, Орбан није испунио очекивања свог бирачког тела.

Тектонске промене и нови курс ка Европској унији

Кљајић сматра да би долазак Петра Мађара на власт могао донети значајне промене, посебно у односу према Европској унији и у спровођењу унутрашњих реформи.

- Доћи ће до тектонских промена, по свему судећи. Нови премијер је већ најавио покретање процеса смене председника, имајући у виду да се председник бира у парламенту. Такође, планира се успостављање сарадње са европским тужиоцем, формирање канцеларије за поврат имовине, па чак и суспендовање информативног програма јавног сервиса. Очекује се низ потеза у наредном периоду, а двотрећинска већина му даје могућност да спроведе те циљеве - и додаје:

- Успостављање нових односа са Бриселом значиће откључавање фондова и омогућавање структурних реформи. Видимо да је Петар Мађар добио изборе и у унутрашњости земље, што је раније било незамисливо. За кратко време успео је да придобије део бирача Фидеса, јер је одговорио на питања која су их највише мучила, попут пада животног стандарда и проблема у здравству.

Геополитика, енергетика и утицај великих центара моћи

Мађарска ће у наредном периоду, како се оцењује, у оквиру геополитике наставити да тражи баланс у односима са великим силама, док се у области енергетике очекује покушај диверзификације извора снабдевања. Отвара се и питање да ли ће доћи до значајнијих промена или ће и даље бити присутан приступ заштите националних интереса и отпора појединим европским захтевима, посебно у области енергетике. Јерковић оцењује да ове изборе види као својеврсни тест националног суверенитета и европских интеграција, односно као питање границе до које државе могу самостално да одлучују.

- Европска унија се није формално мешала у изборе, међутим када ви условљавате политичке промене са износом од 30 милијарди евра замрзнутих средстава из развојних фондова, онда стварате једну политичку платформу која итекако врши притисак на бираче. Орбан је стално трпео притиске из Брисела због демократског суверенитета који је покушавао да гради, с једне стране, и управо тих интеграционистичких тежњи саме Европске уније. Са друге стране, видели смо и да је оно што зовемо дубока држава такође имало утицај у свему овоме, видимо на пример на основу честитки господина Сороша и Хилари Клинтон. Ја бих чак рекао да су ови избори били битни и за хомогену структуру Европе, с једне стране, али са друге стране и за дубоке државе - каже Јерковић.

Односи Мађарске и Србије у новом политичком контексту

Прелазак политичких промена у Мађарској може имати одређене последице и на односе са Србијом, имајући у виду ранију политичку подршку и блиску сарадњу појединих политичких актера.

- Када је у питању преливање на Србију, оно свакако постоји. Шта ће се десити у наредном периоду и са Савезом војвођанских Мађара остаје да се види, да ли ће редефинисати односе са Будимпештом, то би било најлогичније имајући у виду да преко 500.000 Мађара живи и у Србији, и у Румунији, и у Словачкој, што представља изузетно значајну мањину. Србија има односе са Мађарском који су државни, а не партијски и засновани су на интересима, тако да сматрам да ће се наставити пројекти када је у питању железница, складиштење гаса, дубља економска и привредна сарадња, ту нема никакве дилеме - сматра Кљајић.

Србија Данас/Курир