"SRBIJA IMA ODNOSE SA MAĐARSKOM KOJI SU DRŽAVNI, A NE PARTIJSKI, KLJUČNI PROJEKTI BIĆE NASTAVLJENI" Analitičari o aktuelnim dešavanjima nakon izbora

Najnoviji događaji u Mađarskoj, nakon izbora i procesa formiranja vlasti, pokazuju koliko su politički procesi u našem okruženju dinamični i neizvesni. Istovremeno, poruke koje dolaze iz Sjedinjenih Američkih Država, gde pojedini politički akteri rezultate izbora u Mađarskoj tumače i kao signal za sopstvenu političku scenu, dodatno komplikuju međunarodni kontekst. U takvim okolnostima jasno je da se regionalna dešavanja sve više prepliću sa globalnim interesima.

Ne treba zanemariti ni širu bezbednosnu sliku. Rat u Ukrajini i dalje traje, bez jasnih naznaka skorog okončanja, što dodatno utiče na političke odluke i stabilnost evropskog kontinenta. Sve to stavlja Srbiju u poziciju da pažljivo i promišljeno vodi svoju politiku, vodeći računa pre svega o sopstvenim interesima, stabilnosti i ekonomskom razvoju.

U emisiji „Usijanje“ na Kurir televiziji o ovim temama govorili su: Aleksandar Jerković, programski direktor Odbora za kontrolu i opservaciju, Vladimir Kljajić, politički analitičar i Veroljub Arsić, narodni poslanik i predsednik Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Spoljna politika Mađarske posle izbora

Promena vlasti u Mađarskoj donosi niz važnih pitanja - kako će se razvijati odnosi sa Ruskom Federacijom, kakav će biti stav prema ratu u Ukrajini i snabdevanju te zemlje, kako će izgledati odnos prema Evropskoj uniji, kom bloku će se prikloniti Petar Mađar, šta je u njegovom političkom interesu, kao i šta će ostati isto u unutrašnjoj politici, a šta će se menjati u spoljnopolitičkom kursu zemlje.

- Moje pretpostavke su da će se promeniti odnos prema briselskoj administraciji i da će to biti prvi koraci. Doći će do određenog otopljavanja u odnosima Mađarske i Brisela. S druge strane, ne verujem da će se kvariti odnosi sa Rusijom. Mislim da će pokušati da zadrže postojeće stanje, jer je to u interesu Mađarske. Videćemo kakav će biti odnos prema ratu u Ukrajini - kaže Arsić.

Arsić ocenjuje da Orbanov poraz nije posledica spoljnopolitičkih odnosa, iako je imao podršku Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i pojedinih desničarskih lidera u Evropskoj uniji. Prema njegovom mišljenju, ključni faktor bili su unutrašnji problemi, jer se izbori pre svega dobijaju ili gube na domaćim temama, na kojima, kako smatra, Orban nije ispunio očekivanja svog biračkog tela.

Tektonske promene i novi kurs ka Evropskoj uniji

Kljajić smatra da bi dolazak Petra Mađara na vlast mogao doneti značajne promene, posebno u odnosu prema Evropskoj uniji i u sprovođenju unutrašnjih reformi.

- Doći će do tektonskih promena, po svemu sudeći. Novi premijer je već najavio pokretanje procesa smene predsednika, imajući u vidu da se predsednik bira u parlamentu. Takođe, planira se uspostavljanje saradnje sa evropskim tužiocem, formiranje kancelarije za povrat imovine, pa čak i suspendovanje informativnog programa javnog servisa. Očekuje se niz poteza u narednom periodu, a dvotrećinska većina mu daje mogućnost da sprovede te ciljeve - i dodaje:

- Uspostavljanje novih odnosa sa Briselom značiće otključavanje fondova i omogućavanje strukturnih reformi. Vidimo da je Petar Mađar dobio izbore i u unutrašnjosti zemlje, što je ranije bilo nezamislivo. Za kratko vreme uspeo je da pridobije deo birača Fidesa, jer je odgovorio na pitanja koja su ih najviše mučila, poput pada životnog standarda i problema u zdravstvu.

Geopolitika, energetika i uticaj velikih centara moći

Mađarska će u narednom periodu, kako se ocenjuje, u okviru geopolitike nastaviti da traži balans u odnosima sa velikim silama, dok se u oblasti energetike očekuje pokušaj diverzifikacije izvora snabdevanja. Otvara se i pitanje da li će doći do značajnijih promena ili će i dalje biti prisutan pristup zaštite nacionalnih interesa i otpora pojedinim evropskim zahtevima, posebno u oblasti energetike. Jerković ocenjuje da ove izbore vidi kao svojevrsni test nacionalnog suvereniteta i evropskih integracija, odnosno kao pitanje granice do koje države mogu samostalno da odlučuju.

- Evropska unija se nije formalno mešala u izbore, međutim kada vi uslovljavate političke promene sa iznosom od 30 milijardi evra zamrznutih sredstava iz razvojnih fondova, onda stvarate jednu političku platformu koja itekako vrši pritisak na birače. Orban je stalno trpeo pritiske iz Brisela zbog demokratskog suvereniteta koji je pokušavao da gradi, s jedne strane, i upravo tih integracionističkih težnji same Evropske unije. Sa druge strane, videli smo i da je ono što zovemo duboka država takođe imalo uticaj u svemu ovome, vidimo na primer na osnovu čestitki gospodina Soroša i Hilari Klinton. Ja bih čak rekao da su ovi izbori bili bitni i za homogenu strukturu Evrope, s jedne strane, ali sa druge strane i za duboke države - kaže Jerković.

Odnosi Mađarske i Srbije u novom političkom kontekstu

Prelazak političkih promena u Mađarskoj može imati određene posledice i na odnose sa Srbijom, imajući u vidu raniju političku podršku i blisku saradnju pojedinih političkih aktera.

- Kada je u pitanju prelivanje na Srbiju, ono svakako postoji. Šta će se desiti u narednom periodu i sa Savezom vojvođanskih Mađara ostaje da se vidi, da li će redefinisati odnose sa Budimpeštom, to bi bilo najlogičnije imajući u vidu da preko 500.000 Mađara živi i u Srbiji, i u Rumuniji, i u Slovačkoj, što predstavlja izuzetno značajnu manjinu. Srbija ima odnose sa Mađarskom koji su državni, a ne partijski i zasnovani su na interesima, tako da smatram da će se nastaviti projekti kada je u pitanju železnica, skladištenje gasa, dublja ekonomska i privredna saradnja, tu nema nikakve dileme - smatra Kljajić.

Srbija Danas/Kurir