"СРБИЈА ЈЕ ГЛАСАЛА ЗА СТАБИЛНОСТ! 29. МАРТ ОПОВРГАО ЗАПАДНИ НАРАТИВ" Анализа италијанског листа о локалним изборима: Убедљива победа у свих 10 општина!

Како се наводи, суочен с овим недвосмисленим подацима, доминантни западни наратив о Србији, који земљу карактерише као систем у процесу распада, којем недостаје прави консензус и који се држи на окупу само наводном контролом медија, нужно се распада.

Лист подсећа да су листе окупљене око владајуће СНС победиле у свих 10 општина - Бору, Смедеревској Паланци, Бајиној Башти, Кули, Лучанима, Аранђеловцу, Кладову, Књажевцу, Мајданпеку и Севојну, као и да тај резултат представља недвосмислену политичку потврду.

"Само извештавање у српским медијима наглашавало је победу усред велике излазности, што је отежавало тврдњу да је резултат био само резултат инерције или изборног незадовољства", наглашава лист.

У тексту се наводи да је, без обзира на појединачне случајеве, политички одлучујућа ствар да се владајући блок није ограничио на спашавање образа у историјским упориштима, већ је бранио цели пакет општина које су се нашле на изборима, спречавајући опозицију да оствари чак и симболичну победу која би могла да се искористи као "национална полуга".

"Суочен с овим недвосмисленим подацима, доминантни западни наратив о Србији који земљу приказује као систем у процесу распада, којем недостаје прави консензус и који се држи на окупу само наводном контролом медија, нужно се распада. Да је такво читање у потпуности тачно, изборни циклус распоређен на 10 различитих локалних власти требало је барем да има неке пукотине, неке локалне 'домино ефекте'. То се није догодило", наводи лист.

Наглашава се да континуирана подршка листама које подржава Вучић уместо тога сигнализира да значајан део српског бирачког тела и даље сматра политичку понуду владе најпоузданијом у смислу стабилности, економског раста, јавног реда и одбране националне аутономије.

Победу је, подсећа се, директор Владине канцеларије за Косово и Метохију, Петар Петковић оценио и као потврду "политике стабилности" и одбацивање насиља повезаног с такозваним "блокадерима", односно антивладиним демонстрантима.

"То наравно не значи да у Србији не постоје тензије, протести, поларизација или жестоки сукоби између владе и опозиције. То значи да ова динамика не може аутоматски да се превазиђе, као што многи западни посматрачи често чине, и пређе у народну делегитимизацију владе или њен скори пораз. Заправо, сами српски извори инсистирају на томе да је гласање 29. марта значајан део земље видео као политички одговор на вишемесечне притиске, непријатељске кампање и покушаје да се сваки протест прикаже као коначан доказ неуспеха српског система. У том контексту, локално гласање поприма готово плебисцитарни карактер, трансформирајући се у процену не једне администрације, већ целокупне линије државне власти", наводи италијански лист.

Подсећа се на изјаве потпредседнице Владе Адријане Месаровић да је "обојена револуција" у Србији поражена и да је народ изабрао мир, стабилност, континуитет и напредак и да изасланик Европског парламента за Србију Тонино Пицула и министар спољних послова Хрватске Гордан Грлић Радман покушавају да утичу на унутрашњу политику Србије, али и изјаву министра просвете Дејана Вука Станковића о "мртвој обојеној револуцији" који је предвидео победу СНС-а.

"Ово су свакако политички снажне изјаве, али оне одражавају перцепцију, укорењену међу великим секторима Србије, да се на земљу врши стални спољни притисак, путем медија, дипломатије и политичко-грађанских мрежа које су непријатељски расположене према њеној сувереној политици", наводи Л'опињоне публика.

Лист подсећа и да је у јануару Вучић протесте описао као покушај "обојене револуције" уз учешће Запада, тврдећи да страни агенти и "страни инструктори" покушавају да управљају мобилизацијама и блокадама, али и да је руска новинска агенција Tass писала о телефонском разговору између Вучића и руског председника Владимира Путина, у којем се српски председник захвалио Москви на подршци против покушаја дестабилизације.

"Из ових извештаја је јасно да је, по мишљењу Београда и Москве, унутрашња политичка борба у Србији сада део шире геополитичке конфронтације, у којој циљ Запада није само промена владе, већ и стратешко преуређење Србије, историјског савезника Русије на Балкану", наводи се.

У анализи се оцењује и да је све то испреплетено са потенцијалним придруживањем Србије Европској унији, при чему је Београд већ дуго кандидат, упркос напетостима с Бриселом.

"Србија је, у ствари, под сталним притиском да призна Косово, усклади се са санкцијама против Москве и редефинише свој међународни став. У том смислу, локално гласање 29. марта није било само административно питање, већ политичка изјава о ширем питању - да ли Србија треба да настави да функционише као релативно аутономан ентитет или да се подвргне евроатлантској дисциплини. Из тог разлога, 29. март је попримио значајну симболичку вредност. Сама делегација посматрача ЕУ у Србији морала је да призна високу излазност и активно учешће грађана, управо оне факторе који се обично користе за потврђивање легитимности демократског процеса", наводи се у тексту.

Додаје се да ако се прихвати та чињеница онда наратив према којем је Србија "ауторитарна аномалија која чека да буде исправљена споља", делује много мање уверљиво.

"Свиђало се то Бриселу, Загребу или главним западним медијима или не, права Србија и даље изражава широки консензус према политичкој линији која комбинује геополитичку разборитост, војну неутралност и отпор спољним наметањима. То не значи да је српски политички систем ослобођен контрадикција, већ да озбиљна анализа мора да почне са стварним понашањем бирачког тела, а не са унапред створеним идеолошким оквирима", наводи се.

Оцењује се и да избори 29. марта показују да листе блиске Вучићу одржавају капацитет за мобилизацију и укорењеност који западна штампа редовно има тенденцију да потцени, али и да показују да опозиција, иако гласна и медијски подржана, није успела да трансформише климу протеста у изборни напредак.

"Пре свега, они указују на то да велики део српског становништва спољни притисак доживљава не као помоћ демократизацији, већ као неприхватљиво мешање у унутрашње ствари. Зато би, уместо о неуспелој демократској револуцији, како су је описали неки западни медији, можда било тачније говорити о покушају политичке хегемоније одбијеном на изборима. И све док се ова динамика наставља, Србија ће остати, у срцу Балкана, једна од ретких европских земаља одлучних да не дозволи да је у потпуности дефинишу стратешке жеље евроатлантског Запада", закључује се у анализи италијанског листа.

Србија Данас/Л'Опинионе Pubbliva