ШТА СЕ КРИЈЕ ИЗА НОВОГ ПОТЕЗА БЛОКАДЕРА НАСИЛНИКА Сад као поштују војску, а пре само месец дана ПОКУШАЛИ ЖИВЕ ДА ИХ СПАЛЕ!

Колико до јуче блокадери су тврдили да се припадници војске на Новом Београду окупљени због параде заправо спремају да окупирају српске градове (посебно, је ли, Нови Сад), истакнути блокадери на друштвеним мрежама, до тада неустрашиви у пљувању, отварали су душу и признавали да им тенкови уливају страх у кости, летели су телеграми у Брисел и Стразбур са позивима да се војна парада спречи (окупацијом Србије, него како)… И најгоре: блокадери су 13. августа у оргији насиља и дивљања испред просторија новосадског СНС покушали да живе спале припаднике војне јединице „Кобре“ који су тамо били на задатку. Тада је палицама и бакљама повређено седам припадника Војске, од тога њих четворица теже.

А сад, као, подршка!

Као и остале институције државе Србије, и све што је српско, и војска је месецима трпела упорне и подмукле блокадерске ударце. С разлогом: у свим истраживањима јавног мњења годинама уназад увек је Војска Србије била високо на листи оних који уживају највеће поверење грађана. Као таква, предстваља несавладив бедем свима који би да нападну Србију и угрозе њене демократски изабране органе власти.
Извођачи „обојене револуције“ стога су прво покушали да окрње њен углед: атакавонао је на њену стручну осопосбљеност, оспоравана куповина најсавременијег оружја и опреме, измишљане су афере… а последње што смо из тог репертоара видели било је оспоравање војне параде.

Ништа од тога, међутим, није се примило у јавности. Грађани су свесни потребе да имају јаку, способну и савремено наоружану војску, и са радошћу очекују параду.

У тој радости им се, као, придружују скупом подршке и блокадери.

Шта се, заправо, крије иза позива на овакво окупљање?

С једне стране, очигледно је, бар приверемено, одустајање од кампање дисквалификације оружаних снага Србије, баш зато што је грађани нису прихватили. Главно начело љигаваца и бескичмењака у свим сукобима било је: ако не можеш да га победиш, придружи му се!
На другој страни је опаснија варијанта: да се иза потуљеног позива на „миран скуп подршке“ крије позив на окупљање које би омело одржавање параде. Памет им, каже народ за такве, не би сметала да то покушају!

Али, сваки покушај ометања једног догађаја као што је војна парада предствљао би нови, виши, ниво ескалације блокадерског насиља. То би, опет, значило да су постали свесни да се осипају таквом брзином да до најављеног „великог обрачуна“ 1. новембра просто не могу да добаце. И да инспиратори и финансијери „обојене револуције“ у блокади војне параде виде последњу шансу да у овом кругу изазову талас немира који би довео до смене власти и изваде свој трошак.

Како год било, војне параде, то се може рећи са сигурношћу, ће бити.

Као што Војсци Србије ништа нису значиле увреде блокадера, не значи им ни њихов скуп подршке, миран или организован да би свечани дефиле војника зауставио.

Србија Данас/Курир