Ако Вучић поднесе оставку, све зависи од једног потеза: Без тога нема избора какве многи очекују
Председавајући Високим саветом тужилаштва др Мирослав Ђорђевић објаснио је шта би, према Уставу и законима Србије, уследило уколико би председник Републике Александар Вучић поднео оставку.
Како је навео, најважније питање није само да ли би председник поднео оставку, већ којим редоследом би евентуални политички потези били повучени. Од тога зависи да ли би Србија на јесен могла да има истовремено председничке и ванредне парламентарне изборе.
Ђорђевић је рекао да председник Републике, оног тренутка када поднесе оставку, престаје да обавља ту функцију и више нема овлашћења која му припадају као шефу државе.
Када председник поднесе оставку, он од тог момента више није председник. И нема више никакве функције. Не може да распусти парламент - казао је Ђорђевић.
Ко преузима функцију председника?
У случају оставке председника Републике, функцију председника привремено преузима председник Народне скупштине. Тај статус, према законском оквиру, може да траје најдуже три месеца, током којих морају бити расписани председнички избори.
Ђорђевић је објаснио да је могуће да Србија у једном тренутку нема изабраног председника Републике у пуном капацитету, али не може да остане без парламента и владе.
-Може да се деси ситуација да ми у једном тренутку немамо председника, да председник парламента врши функцију председника Републике са суженим овлашћењима, али не може да се деси ситуација да ми немамо парламент и да немамо владу - рекао је Ђорђевић.
Према његовим речима, и парламент и влада након распуштања настављају да обављају неодложне и текуће послове, односно функционишу у техничком капацитету до конституисања новог сазива.
Зашто је важан редослед: прво парламент, па оставка
Кључна порука Ђорђевићеве изјаве јесте да председник Републике, уколико жели да буду одржани и ванредни парламентарни и председнички избори у истом периоду, мора прво да распусти Народну скупштину, а тек потом да поднесе оставку.
Разлог је једноставан: оставком председник одмах губи функцију, па самим тим више не може да користи уставно овлашћење да, на образложени предлог Владе, распусти парламент.
Уколико политички фактори желе да истовремено буду ванредни парламентарни и председнички избори на јесен, потребно је да председник Републике распусти парламент и распише ванредне парламентарне изборе, а након тога да оставку - објаснио је Ђорђевић.
То значи да би евентуални сценарио заједничких избора зависио од тога да ли би одлука о распуштању парламента била донета пре оставке председника.
Шта ако Вучић прво поднесе оставку?
Уколико би председник Вучић најпре поднео оставку, Ђорђевић тврди да ванредни парламентарни избори не би могли одмах да буду расписани на исти начин.
У том случају председник Народне скупштине преузима вршење функције председника Републике, али са ограниченим овлашћењима. Према објашњењу Ђорђевића, та особа не би могла да користи право распуштања парламента као политичко овлашћење председника Републике.
-Уколико председник Вучић поднесе оставку, а не распусти парламент пре тога, ми следеће парламентарне изборе, ванредне, можемо имати тек када буде изабран нови председник. То је једино што наш уставни оквир тренутно познаје, то је тврдо ограничење - истакао је Ђорђевић.
Председник парламента нема сва овлашћења
Ђорђевић је посебно нагласио да председник Народне скупштине, када привремено врши функцију председника Републике, не преузима сва овлашћења шефа државе у пуном обиму.
Као пример је навео право такозваног суспензивног вета, односно могућност да председник не потпише закон одмах, већ га врати Народној скупштини на поновно одлучивање.
Замислите до какве би конфузије дошло када би председник парламента сам себи могао да ставља вето. Иста је таква ситуација и за ово. То је врло јасно уређено - рекао је Ђорђевић.
Он је додао да је председник Народне скупштине, у в.д. статусу председника Републике, дужан да распише изборе само у ситуацијама у којима је и председник Републике дужан да то уради. Међутим, распуштање парламента, како наводи, није дужност већ право председника Републике.
Шта ово значи за могуће изборе на јесен?
Ђорђевић тврди да је уставно-правно могуће да на јесен буду одржани и председнички и ванредни парламентарни избори, али само уколико се политички потези повуку одређеним редоследом.
Могућа су три сценарија:
- председник прво распусти парламент, а затим поднесе оставку – тада би могли да уследе и парламентарни и председнички избори;
- председник поднесе оставку, али не распусти парламент – тада би уследили председнички избори, док би ванредни парламентарни могли да сачекају избор новог председника;
- политички актери се одлуче само за једну врсту избора – председничке или парламентарне, у зависности од одлука надлежних институција.
Ова тема отворена је након најава председника Александра Вучића да постоји могућност подношења оставке, због чега се у јавности све више говори о томе да ли би Србија могла да иде на нове изборе већ на јесен.
Ђорђевићево тумачење показује да у том процесу кључну улогу не би имала само политичка одлука, већ и прецизан уставни редослед потеза.
Другим речима, уколико би се ишло на сценарио у којем грађани истовремено бирају и председника Републике и нови сазив парламента, одлука о распуштању Народне скупштине морала би да претходи оставци председника.
