Старовић: Наше црвене линије јасне и ту неће бити никаквих промена
Иако отварања нових преговарачких поглавља није било последње четири године, не бих се сложио с оценом да је процес интеграције Србије у ЕУ замрзнут. Наиме, ми реализујемо нашу Реформску агенду задовољавајућом динамиком и сходно томе повлачимо средства из Плана раста ЕУ за Западни Балкан.
Прошле године Србија је постала део СЕПА, јединственог простора за плаћање у еврима, развијамо зелене коридоре и учествујемо у многим иницијативама којима се интегришемо у европско тржиште. Све то, нажалост, није валоризовано формалним отварањем Кластера 3 због противљења појединих чланица, упркос позитивној препоруци Европске комисије која је једина власна да оцени да ли Србија то заслужује.
С овом оценом пред читаоце "Новости" излази Немања Старовић, министар за европске интеграције, који сматра да за тренутно стање на релацији Србија-ЕУ преовлађујућа одговорност није на званичном Београду.
За Тонина Пицулу, известиоца ЕП чија делегација, како тврде наше власти, непозвано долази у Србију, кривац је Београд. Како ви тумачите његову поруку да политички врх мора да разјасни да ли је Србија и даље стратешки опредељена за ЕУ?
- Мислим да је тај захтев за разјашњење геополитичке оријентације Србије, иако суштински бесмислен, у последње време постао пригодан еуфемизам који користе сви они који би желели да Србија одустане од политичке и дипломатске борбе за одбрану сопственог територијалног интегритета. А колико је бесмислен, сведочи не само чињеница да смо одлуку о ступању на пут ка чланству у ЕУ донели као стратешки избор давних дана и да је то део програма сваке Владе Србије, већ и све што у практичном смислу чинимо када су у питању реформски процеси, као и континуирана сарадња са органима ЕК.
Како ви лично доживљавате европске парламентарце и уопште представнике Брисела - као партнере у дијалогу или својеврсне надзорнике, који стално испостављају нове захтеве?
- Односи Србије и ЕУ су регулисани Споразумом о стабилизацији и придруживању, као и нашим преговарачким оквиром у процесу приступања. У том смислу, постоји здрав радни и партнерски однос са многобројним људима из ЕУ администрације. Што се посланика ЕП тиче, њих је укупно 720 и већина се не бави Србијом. Што се условљавања тиче, мислим да су већ свима јасне оне црвене линије које Србија не може да пређе, а које омеђавају нашу борбу за одбрану територијалног интегритета, на принципима војне неутралности и политичке независности.
Мађарима излазак не пада на памет
А како видите будућност ЕУ која се данас суочава са сопственим кризама - од Украјине до унутрашњих подела?
- Ако је нешто обележило ЕУ у последњих двадесетак година, то су управо кризе које су се надовезивале једна на другу. Присетимо се само кризе усвајања Европског устава, на коју се надовезала светска економска криза, те криза грчког сувереног дуга, па велика мигрантска криза, излазак Велике Британије из ЕУ, пандемија ковида, све до рата у Украјини и актуелних дешавања. Глобална кретања у 21. веку представљају велики изазов за ЕУ, будући да укупна економска и политичка конјунктура оставља европски континент на периферији најбитнијих збивања. Но, упркос свему томе, ЕУ се није распала и успевала је да пронађе практична решења. У крајњој линији, чак и оним владама држава чланица које су најкритичније према политикама Брисела, попут Будимпеште или Братиславе, не пада на памет да напуштају ЕУ јер у чланству препознају јасан интерес за своје грађане.
Брисел инсистира на усклађивању наше спољне политике са ЕУ, укључујући санкције Русији. Да ли Србија има црвену линију или је ЕУ пут условљен одрицањем од сопствене спољне политике, али и од Косова и Метохије?
- Као што сам рекао, црвене линије Србије су сасвим јасне и ту никаквих промена не може и неће бити, све док политика коју усмерава и симболизује председник Александар Вучић има већинску подршку нашег народа. Што се усклађивања са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ тиче, наша је обавеза да постепено подижемо ниво усаглашености све до дана када постанемо пуноправна држава чланица ЕУ. Ми се држимо тога и у претходних годину дана смо подигли ту стопу за петнаестак процентних поена, упркос томе што нисмо приступили ниједном пакету санкција против РФ.
Колико је политика "балансирања" између ЕУ, Русије и Кине реално одржива, а колико је то, а не како тврде из Брисела кашњење у реформама, главни разлог због којег "стојимо у месту"?
- Мислим да је спољна политика коју Србија води у последњих више од 10 година добро промишљена, заснована на чврстим принципима и самим тим предвидива, као и да је прошла тест времена доносећи опипљиве резултате. Немам никакве сумње у то да многи у појединим државама чланицама очекују промену магистралног правца српске спољне политике, али уопште нисам сигуран да би чак и тако нешто отворило пут ка убрзаном чланству у ЕУ. Погледајмо само пример Северне Македоније, којој ни приступање НАТО, те промена уставног имена државе и удовољавање бројним другим захтевима нису помогли да откочи пут ка чланству у ЕУ.
Ако европске интеграције остану блокиране још пет или десет година, да ли Србија има јасан "план Б", шта је по вама алтернатива чланству у ЕУ?
- ЕУ представља природни оквир за наш даљи развој. То је реалност која проистиче из наше историје, географског положаја, повезаности привредних структура и потребе да нашем народу обезбедимо да 21. век буде коначно век мира. Такође, морамо разумети и то да не бисмо били у могућности да постигнемо значајне резултате на плану привредног развоја, изградње инфраструктуре и подизања животног стандарда грађана у последњој деценији, да нисмо за све то време били на путу ка чланству у ЕУ. Не верујем стога да постоји кредибилна алтернатива наставку интеграције Србије у ЕУ. Уз пуно разумевање за сва разочарања, па и огорченост које многи људи с правом осећају због лицемерја и двоструких стандарда којима смо често изложени, мислим да доносиоци политичких одлука немају права на емотивни приступ и морају се водити одговорно према будућности државе и народа.
Извор: Новости
