Starović: Naše crvene linije jasne i tu neće biti nikakvih promena
Iako otvaranja novih pregovaračkih poglavlja nije bilo poslednje četiri godine, ne bih se složio s ocenom da je proces integracije Srbije u EU zamrznut. Naime, mi realizujemo našu Reformsku agendu zadovoljavajućom dinamikom i shodno tome povlačimo sredstva iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan.
Prošle godine Srbija je postala deo SEPA, jedinstvenog prostora za plaćanje u evrima, razvijamo zelene koridore i učestvujemo u mnogim inicijativama kojima se integrišemo u evropsko tržište. Sve to, nažalost, nije valorizovano formalnim otvaranjem Klastera 3 zbog protivljenja pojedinih članica, uprkos pozitivnoj preporuci Evropske komisije koja je jedina vlasna da oceni da li Srbija to zaslužuje.
S ovom ocenom pred čitaoce "Novosti" izlazi Nemanja Starović, ministar za evropske integracije, koji smatra da za trenutno stanje na relaciji Srbija-EU preovlađujuća odgovornost nije na zvaničnom Beogradu.
Za Tonina Piculu, izvestioca EP čija delegacija, kako tvrde naše vlasti, nepozvano dolazi u Srbiju, krivac je Beograd. Kako vi tumačite njegovu poruku da politički vrh mora da razjasni da li je Srbija i dalje strateški opredeljena za EU?
- Mislim da je taj zahtev za razjašnjenje geopolitičke orijentacije Srbije, iako suštinski besmislen, u poslednje vreme postao prigodan eufemizam koji koriste svi oni koji bi želeli da Srbija odustane od političke i diplomatske borbe za odbranu sopstvenog teritorijalnog integriteta. A koliko je besmislen, svedoči ne samo činjenica da smo odluku o stupanju na put ka članstvu u EU doneli kao strateški izbor davnih dana i da je to deo programa svake Vlade Srbije, već i sve što u praktičnom smislu činimo kada su u pitanju reformski procesi, kao i kontinuirana saradnja sa organima EK.
Kako vi lično doživljavate evropske parlamentarce i uopšte predstavnike Brisela - kao partnere u dijalogu ili svojevrsne nadzornike, koji stalno ispostavljaju nove zahteve?
- Odnosi Srbije i EU su regulisani Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, kao i našim pregovaračkim okvirom u procesu pristupanja. U tom smislu, postoji zdrav radni i partnerski odnos sa mnogobrojnim ljudima iz EU administracije. Što se poslanika EP tiče, njih je ukupno 720 i većina se ne bavi Srbijom. Što se uslovljavanja tiče, mislim da su već svima jasne one crvene linije koje Srbija ne može da pređe, a koje omeđavaju našu borbu za odbranu teritorijalnog integriteta, na principima vojne neutralnosti i političke nezavisnosti.
Mađarima izlazak ne pada na pamet
A kako vidite budućnost EU koja se danas suočava sa sopstvenim krizama - od Ukrajine do unutrašnjih podela?
- Ako je nešto obeležilo EU u poslednjih dvadesetak godina, to su upravo krize koje su se nadovezivale jedna na drugu. Prisetimo se samo krize usvajanja Evropskog ustava, na koju se nadovezala svetska ekonomska kriza, te kriza grčkog suverenog duga, pa velika migrantska kriza, izlazak Velike Britanije iz EU, pandemija kovida, sve do rata u Ukrajini i aktuelnih dešavanja. Globalna kretanja u 21. veku predstavljaju veliki izazov za EU, budući da ukupna ekonomska i politička konjunktura ostavlja evropski kontinent na periferiji najbitnijih zbivanja. No, uprkos svemu tome, EU se nije raspala i uspevala je da pronađe praktična rešenja. U krajnjoj liniji, čak i onim vladama država članica koje su najkritičnije prema politikama Brisela, poput Budimpešte ili Bratislave, ne pada na pamet da napuštaju EU jer u članstvu prepoznaju jasan interes za svoje građane.
Brisel insistira na usklađivanju naše spoljne politike sa EU, uključujući sankcije Rusiji. Da li Srbija ima crvenu liniju ili je EU put uslovljen odricanjem od sopstvene spoljne politike, ali i od Kosova i Metohije?
- Kao što sam rekao, crvene linije Srbije su sasvim jasne i tu nikakvih promena ne može i neće biti, sve dok politika koju usmerava i simbolizuje predsednik Aleksandar Vučić ima većinsku podršku našeg naroda. Što se usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU tiče, naša je obaveza da postepeno podižemo nivo usaglašenosti sve do dana kada postanemo punopravna država članica EU. Mi se držimo toga i u prethodnih godinu dana smo podigli tu stopu za petnaestak procentnih poena, uprkos tome što nismo pristupili nijednom paketu sankcija protiv RF.
Koliko je politika "balansiranja" između EU, Rusije i Kine realno održiva, a koliko je to, a ne kako tvrde iz Brisela kašnjenje u reformama, glavni razlog zbog kojeg "stojimo u mestu"?
- Mislim da je spoljna politika koju Srbija vodi u poslednjih više od 10 godina dobro promišljena, zasnovana na čvrstim principima i samim tim predvidiva, kao i da je prošla test vremena donoseći opipljive rezultate. Nemam nikakve sumnje u to da mnogi u pojedinim državama članicama očekuju promenu magistralnog pravca srpske spoljne politike, ali uopšte nisam siguran da bi čak i tako nešto otvorilo put ka ubrzanom članstvu u EU. Pogledajmo samo primer Severne Makedonije, kojoj ni pristupanje NATO, te promena ustavnog imena države i udovoljavanje brojnim drugim zahtevima nisu pomogli da otkoči put ka članstvu u EU.
Ako evropske integracije ostanu blokirane još pet ili deset godina, da li Srbija ima jasan "plan B", šta je po vama alternativa članstvu u EU?
- EU predstavlja prirodni okvir za naš dalji razvoj. To je realnost koja proističe iz naše istorije, geografskog položaja, povezanosti privrednih struktura i potrebe da našem narodu obezbedimo da 21. vek bude konačno vek mira. Takođe, moramo razumeti i to da ne bismo bili u mogućnosti da postignemo značajne rezultate na planu privrednog razvoja, izgradnje infrastrukture i podizanja životnog standarda građana u poslednjoj deceniji, da nismo za sve to vreme bili na putu ka članstvu u EU. Ne verujem stoga da postoji kredibilna alternativa nastavku integracije Srbije u EU. Uz puno razumevanje za sva razočaranja, pa i ogorčenost koje mnogi ljudi s pravom osećaju zbog licemerja i dvostrukih standarda kojima smo često izloženi, mislim da donosioci političkih odluka nemaju prava na emotivni pristup i moraju se voditi odgovorno prema budućnosti države i naroda.
Izvor: Novosti
