Све о Декларацији о Војводини: Пет кључних тачака које ће данас бити усвојене акламацијом
Декларација о Војводини данас ће бити усвојена акламацијом у Сремској Митровици, на великом скупу поводом Дана државности.
Има пет кључних тачака, наглашава целовитост Србије, а након разговора о њој, пре свега са представницима мањина, следи усвајање у Скупштини Србије. Следеће питање је када би Декларација могла да буде усвојена и у Скупштини Србије, те хоће ли се за то сачекати избор нове Владе Србије?
Ево како ће, према најавама, изгледати "развојни пут" Декларације у Војводини:
- акламација на скупу у Сремској Митровици,
- евентуална измена текста после преговора, пре свега са Савезом војвођанских Мађара (СВМ),
- усвајање финалног текста са евентуалним изменама у Скупштини Србије.
Декларација о Војводини има пет кључних тачака и у њој, између осталог, пише да је "Војводина нераскидиви део националног политичког, уставног и културног идентитета модерне Србије" и да "као што Србије нема без Војводине, тако ни Војводина не може постојати изван Србије".
Петров: Три кључна момента декларације
Говорећи о Декларацији, Владан Петров, професор Уставног права на Правном факултету у Београду, оценио је да је Декларација, како је рекао, у правом смислу народна.
- Битно у Декларацији јесу елементи који су у њој назначени и који указују на историјски развој Војводине кроз векове, који показују и подсећају нас да Војводина није саставни део Србије од јуче, да националне, културне, историјске везе и бивстовање нашег народа на тој територији постоји од најранијих дана, још од средњег века - рекао је Петров за "Новости".
Како је додао, други битан елемент јесте активирање сепаратистичких тенденција на простору Србије, на њеном северном делу.
- Трећи битан елемент јесте потреба да се још једном кратко анализира сложен уставно-правни положај Војводине кроз неколико деценија, од једне обичне аутономне покрајине, до покрајине која је била практично квази држава, и назад, њено враћање у неке стандардне оквире политичко-територијалне заједнице и потреба да она, као што је у нашем Уставу из 2006. записана, остане управо то што јесте. Не искључујући могућност да ће се у наредним годинама отворити одређени широк, јавни, институционални дијалог о некој другачијој, модернијој, адекватнијој територијалној организацији, а пре свега територијалној децентрализацији целе Србије - закључио је Петров.
Вучић: Изузетно мудро срочена
О декларацији је говорио и председник Србије Александар Вучић, који је навео да ће она омогућити боље разумевање целокупног српског народа.
- Ми ћемо је (декларацију) народном акламацијом усвојити, а онда ћемо преговарати са нашим коалиционим партнерима из Савеза војвођанских Мађара и да идемо пред Народну скупштину - рекао је Вучић.
Вучић је истакао да је та декларација изузетно мудро, добро срочена и написана, и замолио људе да је прочитају. Како је навео, организатори протеста у Новом Саду желе отцепљење Војводине, као што се дешавало, како је рекао, и раније када су политички протести споља организовани.
Вучевић: Група људи жели да ревидира уставни поредак
На Декларацију се осврнуо и премијер Србије у оставци Милош Вучевић, који је рекао да је у тексту преточена већинска жеља грађана из тог дела Србије, да "колико год имамо политичких размирица и сложених околности и друштвених превирања, слагања и неслагања, да нико не сме да се игра са државом и државним интегритетом".
- Кроз неке захтеве, препознајемо да има група људи да отворе питање како они кажу Војводине и актуелизују је политички кроз све ово што се дешава. Они на мала врата ревидирају уставно-правни поредак и уређење државе Србије и суштински би да нас враћају у 1974. Они то не крију и никада нису ни одустали од те идеје, само су чекали моменат. Ово је једна народна реакција, политичка реакција, јер мора да се разуме да је Војводина све суштински супротно од онога што они тврде - навео је Вучевић.
Шта тачно пише у декларацији?
Прва и друга тачка
Односи се на историјски развој српске Војводине, друга говори о континуираним покушајима етатизације Војводине и наметања идеје о тзв. војвођанској нацији у којој се наводи да је без историјске основе, социјалне, економске и националне оправданости, вештачки створен војвођански сепаратизам, еуфемистички је детерминисан као "аутономаштво".
Трећа тачка
Говори се о уставно-правном положају Војводине после Другог светског рата - од аутономне покрајине чија аутономија се шири преко квази федералне заједнице до повратка у уставне оквире стандардне политичко-територијалне аутономије.
Четврта тачка
Описује се заустављање сепаратистичких тенденција и враћање АП Војводине у уставне оквире (2012-2014).
Пета тачка
Тема је Војводина као мултикултурална, мултинационална и мултиконфесионална заједница заснована на равноправности грађана.
У њој се истиче да је ренесанса до које долази у односима Срба и Мађара управо у последњих 10 година, најбољи је доказ за то да аутономашко-етатистички модел устројства Војводине не само није доприносио међународном складу, већ да је његово одбацивање представљало нужан предуслов унапређења разумевања, слоге и сарадње међу националним заједницама у покрајини.
Војводина је, како се истиче, израз европских вредности, заједница свих грађана који живе на територији аутономне покрајине, исто колико је и нераскидиви део националног политичког, уставног и културног идентитета модерне Србије.
- Војводина није тек део Србије, Војводина јесте Србија, Војводина је име, а Србија презиме, и као што Србије нема без Војводине, тако ни Војводина не може постојати изван Србије - закључује се у Декларацији.
