СВЕ ЗАВРШИЛИ УЗ ПРВУ РАКИЈУ: Начелник општине српски Купрес запослио свог противкандидата
Ако су политички неистомишљеници, па још конкуренти за функцију, Србин је Србину често не противник, већ искрени и до гроба одани душманин.
И није нам то некаква модерна тековина. Тако нам је два века. Чим смо обновили државу, ухватили смо се за вратове. И не пуштамо.
Почело је јуначким убиством вожда Карађорђа на спавању, које је организовао његов кумашин кнез Милош, поделом на присталице обреновића и карађорђевића. Свађе и поделе су нам се касније ређале једна за другом, чешће него репризе Беле лађе и Бољег живота на телевизији.
Црна и Бела рука, монархисти и комунисти, партизани и четници, присталице Слободана Милошевића и досовци, русофили и натофили, цигани и гробари, Шумадинци и дођоши. И све то уз гуслање да само слога Србина спашава. То семе у последње време све боље рађа и код бивших Срба, наше браће Хрвата, муслимана и Македонаца, Црногорци су нам раме уз раме а наше комшије Албанаци, потомци Ђорђа Кастратовића Скендер бега, за петама.
Ове године, сложно и братски, успели смо да изградимо још један раздор на чијој дубини душмани могу само да нам завиде. Поделили смо се на оне који подржавају председника Вучића, који је победио на изборима и оне који покушавају да човека сруше на улици, силом. По новом српском витешком обичају, уз помоћ деце.
У таквом блентавом стању српског друштва, које захтева колективну хоспитализацију у Лази Лазаревић и дуготрајно лечење, необично је и лепо оно што се догодило у српском Купресу. Малој и сиромашној општини која се налази на граници Републике Српске и Федерације БиХ.
Начелник општине Срђан Петковић, који је на ту функцију изабран као кандидат СНСД и Социјалистичке партије, недавно је запослио Момчила Марића, из СДС, свог противкандидата на локалним изборима који су одржани јесенас. И није га запослио било где већ у Општини. Као свог најближег сарадника. Практично, кад Петковић није на Купрешкој висоравни, ову општину испод Великог Виторога води - Марић.
Петковић не мисли да “је учинио бог зна шта” и да о томе треба “још и по новинама писати”.
-Момчило је некада био начелник општине и председник Извршног одбора. Дакле, зна овај посао а био је без посла. Уз то, добар је човек. То ти је сва прича.
Каже да му није био проблем што су на републичком нивоу СНСД и СДС већ три деценије најљући политички противници.
-Мој јуначе, Ионако нас је мало, да би се још и делили. Позвао сам Момчила на пиће у кафану и договорили смо се већ после прве ракије.
-Наравно, нисмо се зауставили на једној. Да не баксузирамо договор - додаје Момчило кроз смех.
Истиче да он и Срђан један о другом у кампањи нису рекли ни једну ружну реч али је био изненађен позивом свог противкандидата.
-Хвала Срђану на указаном поверењу, настојим да будем што кориснији нашем крају.
Сутра је годишњица како је кум Милош рокнуо кума Ђорђа. Секиром. На спавању.
Ја ћу сутра у Радовањски луг, игром судбине живим у Великој Плани и запало ме да организујем обележавање годишњице тог српског несретлука. С обзиром да је кошевина траве на висоравни завршена, Срђан и Момчило ће сутра вероватно, негде у кафану. А ви, пошто сте прочитали овај чланак, размислите па видите шта вам је чинити са својом памети.