Тамари (9) и Тијани (7) умрли су и мајка и отац: Србијо, ПОМОЗИМО ИМ и покажимо колико нам је срце (ФОТО)

Деветогодишња Тамара и њена млађа сестра Тијана (7) Лазовић остале су без оба родитеља пре непуне две године. О овим девојчицама, које живе у селу Бање у општини Зубин Поток на северу Косова, брину старатељи односно њихове тетке.

Данас славимо великог свеца: Ово МОРАТЕ урадити ако желите да заштитите своје дете!

Плаши се да не заврши исто као УБИЈЕНЕ жене испред Центра за социјални рад: Тортуру коју ова мајка преживљава је језива

Девојчице живе у недовршеној кући коју су им саградили покојни родитељи. Отац им је преминуо 2013. године од карцинома плућа, а без мајке су остале пре непуне две године након што је и она изгубила битку са овом опаком болешћу.

Тамара ће ове године у трећи, а Тијана у први разред. Четворогодишњу основну школу у овом селу похађа још само једна ученица.

Млађа Тијана каже да јој највише недостају мама и тата, али и старији брат по мајци који је недавно отишао у Суботицу.

Старија Тамара се надовезује и истиче да јој родитељи највише недостају увече, када легне да спава.

“И синоћ када сам легла сетила сам се мајке и Бојана (полубрат). А тату сваког дана осетим да ми недостаје,”- каже Тамара.

Једна од тетки која брине о овим девојчицама, Нада Лазовић, каже да су то само деца и да им тетке поклоне и срце и душу, родитеље не могу да им замене.

“Ја њима једнако говорим и о мајци и о оцу, свако вече и пред спавање али деца су деца. Прођу друга деца  са мајкама и очевима а оне две кажу: “И ми би тако да су нам родитељи живи””- каже Нада.  

Добрица Соврлић, која брине о Тамари и Тијани, каже да је тешко, јер родитеље овим девојчицама и поред свог труда који улажу не може нико да замени.  

“Остале су са мном и са старијом сестром, то нам је остало од брата. Морали смо да прихватимо да будемо уз њих докле можемо да издржимо. Ја живим у Газиводе, имам два сина и мужа, ево већ две године како је снаха преминула, овде сам са децом. Сиђем доле на дан-два и дођем овде, да се нешто ради, да се овој деци помогне,”- каже Добрица.

Она истиче да када види Тамару и Тијану кроз њих види и брата и снаху и мајку и оца.

Након што Тамара заврши четврти разред у селу Бање школовање ће морати да настави или у Зубином Потоку или у Брњаку који су на двадесетак километара од родног села и што је објективно велики проблем и за њу, али и старатеље.

“Решење за ову децу је да их спустим доле у Газиводе или Зубин Поток, ближе мени, ближе школи, ближе амбуланти. Тражила сам помоћ од општине Зубин Поток, није ми се изашло у сусрет. Од почетка сам тражила да се деца преселе ближе мени јер нећу моћи ни физички ни психички да издржим, међутим општина није изашла у сусрет,”- каже тетка Добрица.

 Она наводи да би девојчице радо преселила код ње, али да она са супругом и два сина живи у бараци у 38м2 у Газиводама.

Један од оних који је први притекао у помоћ овим девојчицама је власник Хотела “Саша” у Косовској Митровици, Саша Дедовић, који је се нада да ће уз помоћ хуманих људи Тамара и Тијана живети као и сва остала деца.

Дедовић наглашава да овим девојчицама треба обезбедити солидан смештај, односно стан у Зубином Потоку како би могле уредно да похађају наставу.

“Овде када падне снег, оне неће моћи да оду до Брњака. Ми смо им помогли колико смо могли да се ту направи качак да имају услове да држе нешто од стоке и живине, помогли смо им да се та живина прехрани. Гардероба и те ситнице то им не недостаје, то можемо да им приуштимо, да им помогнемо. Оно што је њихова жеља и што ми морамо да урадимо јесте стан у Зубином Потоку”- наглашава Дедовић.

Тамарин и Тијанин отац је, како кажу у породици Лазовић, преминуо од последица бомбардовања осиромашеним уранијумом, јер је једно време провео на ратишту у Јунику. 

Њихова мајка је преминула од канцера коже.

Сеоско гробље, на којем су сахрањени родитељи ове две девојчице, налази се у непосредној близини куће у којој Тамара и Тијана живе са теткама. Скоро да не прође дан, а да не посете вечну кућу својих родитеља.

Тамара открива да јој у селу Бање лепо, али да јој, поред родитеља, недостају и вршњаци.

“Недостаје нам то што немамо са ким да се дружимо, немамо са ким да причамо, да се играмо жмурке. Ја и она се саме играмо жмурке, само нас две саме,”- каже Тамара.

ЖЕЛЕ ДА ВИДЕ БЕОГРАД И ЗОО-ВРТ

И Тамара и Тијана кажу да би волеле да постану џокеји једнога дана, жеља им је и да посете Београд и виде животиње које живе у тамошњем зоолошком врту.