ТАРЗАН И МАРИНИКА, ЋУТА И ЏЕЈН: Духови Дарквуда у Скупштини Србије
Невероватна сличност
Као дечак читао сам стрипове о Тарзану, авантуристи из џунгле Дарквуд. Како сам био сиромашан, стрипове сам позајмљивао од Симе Кнежића, чији је отац радио у Немачкој па је имао пара да их купује.
"НЕСТЛЕ" ФАБРИКА У СУРЧИНУ НАПРАВЉЕНА БЕЗ СУБВЕНЦИЈА - Вучић послао снажну поруку: Важно је да што пре дођемо до јединственог европског тржишта
МОСКВА ОПЕТ НА СТРАНИ СРБА: Огроман је притисак који трпите, остали сте НА ПРАВОЈ СТРАНИ историје
Настављене консултације о мандатару, Вучић са представницима листе Зукорлића и Жигманова
Тарзан, његова девојка Џејн и њихов дебељушкасти пратилац Чико су за мене и моје вршњаке из села били толико инспиративни да смо, док смо чували овце и краве по Љесковачи, Клеку и осталим падинамаВеликог Виторога, увежбавали ризично скакање са дрвета на дрво, слободан пад низ крошњу смрче и хватање за њене најниже гране и лупање у пањеве (уместо бубњева) а мој први комшија Маринко је био ненадмашан у имитирању чувеног поклича краља џунгле.
Ко је могао сањати да ћу једног дана постати посланик у Скупштини Србије у Београду и да ћу у том високом дому гледати сцене које ће ме подсетити на Тарзана, Дарквуд и чобанске авантуре са Великог Виторога?
Народни посланик Александар Јовановић Ћута свако мало скаче по клупама у скупштинској сали. Радомир Лазовић не престаје да се дерња из посланичке клупе, као да је код оваца. Разлика је само у томе што је дивљак из џунгле био уредно обријан а овај са београдског асфалта је зарастао у косу и браду као да годину дана није крочио у цивилизацију.
Мариника Тепић по пола сата лупа по скупштинској клупи. Равномерно, са тупим погледом и равнодушним изразом лица. Као да гледам индијанског врача из Дарквуда а не госпођу из Баната. Посланик Небојша Зеленовић покушава да буде агресивнији и гласнији од Лазовића. Некад му и успе па је
Радомир принуђен да вади свој адут из рукава: на следећу седницу долази са мегафоном.
Док се њих двојица надвикују двадесетак посланика опозиције дува у пиштаљке и разне друге справе. Зајапурени, као да им од тога живот зависи.
Драган Ђилас са претећим изразом лица размењује сочне псовке са појединим посланицима СНС. У следећој сцени, сви они заједно машу транспарентима, као да су на улици а не у парламенту. Потом нагрну према столу председавајућег. Галаме, машу, лупају, дувају....гурају се са обезбеђењем.
Створе буку као кад се читава чета Апача, ојачана Сијуксима, устреми на краља џунгле. И све време, чак и кад је у питању тако свечани чин као што је полагање заклетве, снимају се мобилним телефонима, праве селфије...Очигледно им није довољно што их снима телевизија.
Срећа што ми, док смо скакали са букве на букву, нисмо имали ајфоне и самсунге. Исте сцене су недавно поновљене и у градском парламенту у Београду. Није ни чудо што истраживања јавног мнења показују да је рејтинг опозиције, посебно ове што у српски парламентарни живот уводи древне обичаје из Дарквуда, мањи него у време децембарских избора.
Није да и код нас у посланичком клубу СНС нема Тарзана (с том разликом што наши бар не скачу по клупама), није да у раду републичке и градске власти није било јавног бламирања и пропуста, али без обзира на све наше мане, било би равно чуду да већина грађана Србије гласа да уместо СНС државу води
дружина скупљена с коца и конопца, која од државног парламента и парламента главног града прави џунглу.
Да их уместо Александра Вучића, Милоша Вучевића и Александра Шапића воде Мариника Тепић, Ћута Јовановић или Ђорђе Микетић.
Пише: Душан Марић