TARZAN I MARINIKA, ĆUTA I DŽEJN: Duhovi Darkvuda u Skupštini Srbije
Neverovatna sličnost
Kao dečak čitao sam stripove o Tarzanu, avanturisti iz džungle Darkvud. Kako sam bio siromašan, stripove sam pozajmljivao od Sime Knežića, čiji je otac radio u Nemačkoj pa je imao para da ih kupuje.
"NESTLE" FABRIKA U SURČINU NAPRAVLJENA BEZ SUBVENCIJA - Vučić poslao snažnu poruku: Važno je da što pre dođemo do jedinstvenog evropskog tržišta
MOSKVA OPET NA STRANI SRBA: Ogroman je pritisak koji trpite, ostali ste NA PRAVOJ STRANI istorije
Nastavljene konsultacije o mandataru, Vučić sa predstavnicima liste Zukorlića i Žigmanova
Tarzan, njegova devojka Džejn i njihov debeljuškasti pratilac Čiko su za mene i moje vršnjake iz sela bili toliko inspirativni da smo, dok smo čuvali ovce i krave po Ljeskovači, Kleku i ostalim padinamaVelikog Vitoroga, uvežbavali rizično skakanje sa drveta na drvo, slobodan pad niz krošnju smrče i hvatanje za njene najniže grane i lupanje u panjeve (umesto bubnjeva) a moj prvi komšija Marinko je bio nenadmašan u imitiranju čuvenog pokliča kralja džungle.
Ko je mogao sanjati da ću jednog dana postati poslanik u Skupštini Srbije u Beogradu i da ću u tom visokom domu gledati scene koje će me podsetiti na Tarzana, Darkvud i čobanske avanture sa Velikog Vitoroga?
Narodni poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta svako malo skače po klupama u skupštinskoj sali. Radomir Lazović ne prestaje da se dernja iz poslaničke klupe, kao da je kod ovaca. Razlika je samo u tome što je divljak iz džungle bio uredno obrijan a ovaj sa beogradskog asfalta je zarastao u kosu i bradu kao da godinu dana nije kročio u civilizaciju.
Marinika Tepić po pola sata lupa po skupštinskoj klupi. Ravnomerno, sa tupim pogledom i ravnodušnim izrazom lica. Kao da gledam indijanskog vrača iz Darkvuda a ne gospođu iz Banata. Poslanik Nebojša Zelenović pokušava da bude agresivniji i glasniji od Lazovića. Nekad mu i uspe pa je
Radomir prinuđen da vadi svoj adut iz rukava: na sledeću sednicu dolazi sa megafonom.
Dok se njih dvojica nadvikuju dvadesetak poslanika opozicije duva u pištaljke i razne druge sprave. Zajapureni, kao da im od toga život zavisi.
Dragan Đilas sa pretećim izrazom lica razmenjuje sočne psovke sa pojedinim poslanicima SNS. U sledećoj sceni, svi oni zajedno mašu transparentima, kao da su na ulici a ne u parlamentu. Potom nagrnu prema stolu predsedavajućeg. Galame, mašu, lupaju, duvaju....guraju se sa obezbeđenjem.
Stvore buku kao kad se čitava četa Apača, ojačana Sijuksima, ustremi na kralja džungle. I sve vreme, čak i kad je u pitanju tako svečani čin kao što je polaganje zakletve, snimaju se mobilnim telefonima, prave selfije...Očigledno im nije dovoljno što ih snima televizija.
Sreća što mi, dok smo skakali sa bukve na bukvu, nismo imali ajfone i samsunge. Iste scene su nedavno ponovljene i u gradskom parlamentu u Beogradu. Nije ni čudo što istraživanja javnog mnenja pokazuju da je rejting opozicije, posebno ove što u srpski parlamentarni život uvodi drevne običaje iz Darkvuda, manji nego u vreme decembarskih izbora.
Nije da i kod nas u poslaničkom klubu SNS nema Tarzana (s tom razlikom što naši bar ne skaču po klupama), nije da u radu republičke i gradske vlasti nije bilo javnog blamiranja i propusta, ali bez obzira na sve naše mane, bilo bi ravno čudu da većina građana Srbije glasa da umesto SNS državu vodi
družina skupljena s koca i konopca, koja od državnog parlamenta i parlamenta glavnog grada pravi džunglu.
Da ih umesto Aleksandra Vučića, Miloša Vučevića i Aleksandra Šapića vode Marinika Tepić, Ćuta Jovanović ili Đorđe Miketić.
Piše: Dušan Marić