Tri poglavlja u kojima Srbija može najbrže napredovati ka EU: 13, 18 i 20 među najlakšim za zatvaranje u pregovorima
Proces pristupanja Evropskoj Uniji predstavlja dugotrajan institucionalni i pravni proces tokom kojeg država kandidat mora da uskladi svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU (acquis communautaire).
Za Srbiju taj proces formalno je započeo 2014. godine otvaranjem prvih pregovaračkih poglavlja.
Iako se javna pažnja najčešće usmerava na politički najosetljivija poglavlja, poput vladavine prava ili odnosa sa Prištinom, pregovarački proces obuhvata i niz tehničkih oblasti u kojima napredak može biti brži. Među takvim oblastima posebno se izdvajaju poglavlje 13 (Ribarstvo), poglavlje 18 (Statistika) i poglavlje 20 (Preduzetništvo i industrijska politika).
Poglavlje 13 - Ribarstvo: tehničko, ali važno za održivo upravljanje resursima
Poglavlje 13 odnosi se na usklađivanje sa pravilima zajedničke evropske politike ribarstva, poznate kao Zajednička politika ribarenja. Ova politika reguliše upravljanje ribljim fondovima, tržište ribe i razvoj akvakulture.
Za Srbiju je ovo poglavlje relativno manje zahtevno nego za zemlje koje imaju izlaz na more i veliku ribarsku flotu. Fokus pregovora zato nije na morskom ribarstvu, već pre svega na upravljanju slatkovodnim ribarstvom i razvoju ribnjaka.
Najvažniji zadaci Srbije u ovoj oblasti odnose se na:
- zaštitu ribljeg fonda u rekama i jezerima
- borbu protiv ilegalnog ribolova
- razvoj akvakulture i ribnjaka
- usklađivanje statistike i tržišnih standarda za riblje proizvode.
Poglavlje 13 za sada nije otvoreno u pregovorima, ali se smatra jednim od tehnički jednostavnijih poglavlja koje bi moglo relativno brzo da se zatvori nakon otvaranja.
Poglavlje 18 - Statistika: temelj za ekonomske politike
Statistika predstavlja ključni element funkcionisanja modernih ekonomskih sistema. U pregovorima sa EU, poglavlje 18 obuhvata usklađivanje nacionalnog statističkog sistema sa standardima evropske statističke kancelarije Eurostat.
Za Srbiju to podrazumeva:
- primenu evropskih statističkih metodologija
- jačanje institucionalnih kapaciteta statističkih institucija
- obezbeđivanje pouzdanih i međunarodno uporedivih podataka.
Centralnu ulogu u ovom procesu ima Republički zavod za statistiku Srbije, koji već godinama sarađuje sa Eurostatom kroz različite programe modernizacije statističkog sistema.
Iako ovo poglavlje još nije formalno otvoreno, Srbija je u velikoj meri tehnički pripremljena, a napredak u ovoj oblasti često se ocenjuje kao stabilan.
Poglavlje 20 - Preduzetništvo i industrijska politika
Poglavlje 20 fokusirano je na razvoj konkurentne industrije i podršku malim i srednjim preduzećima, koja čine okosnicu evropske privrede. EU u ovoj oblasti promoviše principe poput inovacija, digitalizacije, internacionalizacije poslovanja i jačanja industrijske konkurentnosti.
Za Srbiju to znači usklađivanje politika koje se odnose na:
- podršku malim i srednjim preduzećima
- industrijsku modernizaciju
- razvoj inovacionih ekosistema
- pristup evropskim programima za preduzetništvo.
U institucionalnom smislu važnu ulogu imaju Ministarstvo privrede Srbije i razvojne agencije koje sprovode programe podrške privredi.
Iako poglavlje 20 još nije otvoreno, značajan deo politika u ovoj oblasti već je usklađen sa evropskim praksama, posebno kroz različite programe podrške preduzetništvu i inovacijama.
Gde se Srbija danas nalazi u pregovorima?
Od početka pregovora Srbija je otvorila 22 od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja, dok su dva poglavlja privremeno zatvorena. Među njima je i poglavlje 25 (Nauka i istraživanje), koje je zatvoreno vrlo brzo nakon otvaranja zbog relativno visokog nivoa usklađenosti.
Ipak, ukupni tempo pregovora poslednjih godina usporen je zbog političkih i institucionalnih pitanja, posebno u oblastima vladavine prava i spoljne politike.
Uprkos tome, tehnička poglavlja poput ribarstva, statistike i industrijske politike ostaju važan deo pregovaračkog procesa, jer omogućavaju postepeno usklađivanje institucija i ekonomskih politika Srbije sa standardima Evropske unije.
Proces koji zahteva dugoročnu transformaciju
Pregovori o članstvu u EU ne predstavljaju samo formalno usklađivanje zakonodavstva, već i duboku transformaciju institucija, ekonomskih politika i regulatornog okvira. U tom procesu čak i tehnički sektori, poput statistike ili ribarstva, imaju važnu ulogu u izgradnji sistema koji je kompatibilan sa evropskim pravilima.
Upravo zbog toga napredak u poglavljima poput 13, 18 i 20 pokazuje koliko je proces evropskih integracija istovremeno i politički i institucionalni projekat dugoročnog razvoja.
