Тврдње раскринкане као фалсификат: Домагој Маргетић поново покушава да прогура своје тврдње о учешћу Вучића у "Сарајево сафарију"
Сарајевски истраживачки портал Istraga.ba доказао је да су документа која користи Маргетић фалсификат; анализирали су их и упоредили са аутентичним документима из Хага. Сам Алексић је, месец дана пре смрти, јавно демантовао Маргетићеве тврдње о Вучићу и "Сарајевском сафарију".
Контроверзни хрватски новинар Домагој Маргетић, који месецима уназад неуспешно покушава да повеже председника Србије Александра Вучића са "Сарајево сафаријем", одржао је за данас промоцију књиге "Плати и пуцај: Тајне сарајевских људских сафарија" на Сајму књига у главном граду БиХ, у којој још једном понавља своје тврдње за које је сарајевски истраживачки портал Istraga.ba доказао да су лажне.
Босански портал Istraga.ba је у својој анализи утврдио да су документа за које је Домагој Маргетић тврдио да наводно потичу из архиве преминулог четничког војводе Славка Алексића, бившег команданта Новосарајевског четничког одреда (НЧО), који је са својим саборцима са положаја на Јеврејском гробљу годинама терорисао грађане опкољеног Сарајева, а у којима се оптужује председник Србије Александар Вучић за умешаност у "Сарајево сафарију" - фалсификат.
Istraga.ba је детаљно анализирала документе које је објавио Маргетић, упоредили су их са, како су објавили у јануару ове године, доказано аутентичним документима Новосарајевског четничког одреда који су коришћени у предметима пред Међународним кривичним трибуналом у Хагу и које је потписао Славко Алексић, као и са документима из других извора који су раније јавно објављени.
Алексић све потписивао само ћирилицом, Маргетић објавио документа на латиници
Славко Алексић је све наредбе, одлуке и захтеве упућиване команди, као командант НЧО, писао и потписивао искључиво ћирилицом. У документ који је Алексић 16. децембра 1993. године упутио команди Трећег пешадијског батаљона Прве сарајевске моторизоване бригаде Војске Републике Српске (команданту Благоју Ковачевићу), тражи да се за потребе јединице на Јеврејском гробљу обезбеди муниција. Овај документ је коришћен на суђењима Радовану Караџићу и Ратку Младићу у Хагу и на њему је видљив печат Хашког трибунала.
У другом документу, датираном 28. септембра 1993. године, Алексић у име команде НЧО пише захвалницу Златку Новковићу, "српском добровољцу из Њујорка", и додељује му чин четничког капетана. И овај документ је, као и сви остали које је Алексић потписивао, написан ћирилицом.
За разлику од ових проверено аутентичних докумената, сви наводни документи Славка Алексића које је објавио Маргетић су написани латиницом. Једино је Алексићев потпис на дну документа исписан ћирилицом.
Фали и печат четничког одреда, сумњу изазива и потпис Алексића
У документу који је Домагој Маргетић објавио, Алексић наводно тражи од логистике одреда да Александру Вучићу задужи пушку "паповку".
Како наводи даље Istraga.ba, поред чињенице да су "документи" које објављује Маргетић писани латиницом, лако је уочити још једну веома важну разлику, на свим оригиналним документима које је потписивао Славко Алексић налази се печат четничког одреда. На документима које објављује Маргетић - печата нема, закључио је истраживачки тим портала Istraga.ba.
Додатне сумње у веродостојност докумената које је у јавност пласирао хрватски новинар изазива и сам потпис Славка Алексића, исписан хемијском оловком. Иако је сличан потписима са аутентичних докумената, потпис на Маргетићевим папирима је необично изражајан и упечатљив, имајући у виду да је реч о документима који су наводно настали пре више од три деценије.
Месец дана пре смрти Алексић демантовао Маргетића
Месец дана пре смрти, четнички војвода Славко Алексић је у интервјуу за црногорску "Борбу" демантовао наводе Домагоја Маргетића о Вучићевом учешћу у "Сарајевском сафарију".
- Није тачно то што наводи усташки новинар Домагој Маргетић. Оптужују Вучића да је био добровољац код мене у јединици, то апсолутно није тачно. Одговорно тврдим да у томе нема ни капи истине. Никакви снајперисти, никакви страни плаћеници. У мојој јединици били су Руси, Грци, Бугари, па чак и неки Македонци, али то су били православни добровољци. Да се неко бавио снајперисањем и убијањем, то је ван памети - тврдио је Алексић.
Алексић је навео и да "поуздано зна" да су људски сафарији организовани, али не у Сарајеву, већ у Мостару.
- У део подељеног Мостара који су држали Хрвати долазили су ти ловци, то се зна, који су пуцали на муслиманске цивиле, децу и остале, у другом делу Мостара - рекао је Алексић.
Ко је Домагој Маргетић
Почетком јуна 2023. године Домагој Маргетић је објавио да га је полиција Србије ухапсила на граничном прелазу Батровци.
- Полиција Србије ме је задржала и ухапсила и овде чекам разговор са неким ко треба да дође - навео је Маргетић у видео-снимку објављеном на мрежи X.
Маргетићеву новинарску каријеру прате бројне контроверзе. У јавности се први пут појавио почетком деведесетих година као млади ХДЗ активиста и председник "Хрватске младежи Републике Хрватске". За себе је тврдио да је био својеврсни "хрватски Шиндлер", члан тајне специјалне службе која је спашавала Србе из неокупираних делова Хрватске, као и да је радио на склањању документације Ивана Крајачића Стеве, једног од најмоћнијих људи југословенског обавештајног апарата.
Са ХДЗ-ом се формално разишао 1997. године и од тада се представља као независни истраживачки новинар, уз више неуспелих покушаја повратка у политику.
Хашки трибунал га је у фебруару 2007. године осудио на три месеца затвора и новчану казну од 10.000 евра због непоштовања суда, јер је открио идентитет заштићених сведока у процесу против Тихомира Блашкића.
У јесен 2018. започео је штрајк глађу који је трајао 44 дана, захтевајући увид "у све досијее које о њему поседује држава". Након разговора са премијером Андрејем Пленковићем прекинуо је штрајк.
У јуну 2023. године Маргетић је поново привукао пажњу јавности када је објавио да је у манастиру Тавна код Бијељине примио православну веру.
"Поверење особама сумњивог кредибилитета каква је Домагој Маргетић компромитује жртве и релативизује одговорност починилаца"
Сарајевски портал је у својој анализи подсетио да је за грађане Сарајева који су преживели опсаду дугу 1.425 дана сама информација да је Тужилаштво у Милану недавно отворило истрагу о такозваним "викенд-снајперистима" отворила бројне трауме и дубоко потиснута сећања. Прича која је отворена мора се и затворити, а сви они који су учествовали у свакодневном снајперском терорисању цивила у главном граду БиХ за то би, ако има правде, морали коначно и одговарати. Но, објављивање докумената крајње упитне аутентичности у медијима и поклањање поверења особама сумњивог кредибилитета каква је Домагој Маргетић не представља допринос расветљавању злочина, напротив. Оно компромитује жртве, релативизује одговорност починилаца и даје додатну муницију онима који годинама системски раде на порицању и ревизији историјских чињеница о опсади Сарајева и агресији на Босну и Херцеговину, написали су новинари Istraga.ba.