Српски боксер (40) убијен снајпером у кафићу на Дедињу: Сарађивао са тајном службом, а за убиство које је шокирало Београд никад није одговарао

Деведесете су биле време када је Београд живео између ратних фронтова и сопственог хаоса. Улице су биле преплављене оружјем, пуцњава је било на сваком ћошку, а крвава убиства постала су готово свакодневица. У том хаосу сиромаштва и безакоња, криминалци су попримали митске размере. Сликали су се за новине, пунили насловне стране и своје сукобе водили јавним, готово медијским спектаклима. Све те приче, митске фигуре београдског подземља и крваву хронику једне изгубљене деценије, можете читати у нашој рубрици Криминал 90-их.

Дарко Ашанин био је једна од најконтроверзнијих личности југословенског подземља. За једне врхунски боксер, професионални коцкар и велики Југословен, за друге човек чије се име везивало за криминал, наркотике, тајне службе и неразјашњене ликвидације. Његов живот био је спој спорта, коцке, послова у иностранству, великих познанстава и судских процеса који су обележили крај осамдесетих и деведесете.

Ко је био Дарко Ашанин?

Дарко Ашанин рођен је у Јајцу, као дете војног лица. У Београду је завршио Педагошку академију, али никада није радио као наставник. Као младић бавио се боксом у београдском "Новом колективу", а касније је у Немачкој изградио репутацију озбиљног борца.

У јавности се представљало да је био првак Вестфалије у полутешкој категорији, као и да је 1992. године освојио "Златну рукавицу". Био је познат и као велики поштовалац Јосипа Броза Тита и човек који је за себе говорио да је Југословен, чак и када је то постајало политички непожељно.

Седамдесетих година отишао је у иностранство. У Немачкој је, према сопственим речима, живео од бокса, рада у клубовима и коцкарског заната. Касније се у јавности говорило да је био власник фабрике огледала, коцкарнице, ланца ресторана у Немачкој, предузећа "Круна трејд" и "Интерпласт трејд".

Бокс, коцка и први велики послови

Ашанин је често истицао да новац није стекао класичним криминалом, већ коцком и пословима у иностранству. Говорио је да је био професионални коцкар и да је управо тако створио капитал који је касније улагао у Југославију.

- Нема тајне око тога како сам дошао до новца. То знају и Немци и пола Европе. Зна се какав сам коцкар био и с каквим сам се људима, по питању коцкарског заната, дружио. Где год сам се појавио застава је за мном остајала на пола копља. Сваки град у чије сам коцкарнице улазио био је ишворциран. Што то законом није кажњиво толико и на тај начин, па су онда покушавали да ме прикажу као убицу, то је нешто друго.

Три пута сам био првак највеће немачке покрајине, Вестфалије, у полутешкој категорији. Као странац нисам могао да боксујем за првака Немачке, иако сам побеђивао њиховог званичног шампиона. Тамо сам '92. године освојио и Златну рукавицу. О томе постоји документација на коју сам поносан. - говорио је Дарко Ашанин у једином интервјуу за домаће медије.

Говорио је и да је новац из иностранства улагао у домаће послове, посебно у локале, фабрику и предузећа.

- Све што сам у иностранству зарадио донео сам овде, јер је природно да улажеш у своју земљу. Јадна је та земља у којој највећи бизнисмени овде зарађују, а новац износе напоље. Знао сам од почетка да нећу имати "среће", нити симпатије од оних који помажу "привреднике". Инвестирао сам свој новац, издржавао 150 радника. - причао је Ашанин о свом бизнису.

Пријатељство са Арканом и живот у емиграцији

У Немачкој је, према наводима из тадашњих прича, упознао и Жељка Ражнатовића Аркана. Са њим је касније имао сложен однос: били су пријатељи, сарађивали су, али су се повремено и сукобљавали.

Ашанин је о Аркану говорио са поштовањем, посебно због дела његовог живота који је повезивао са улицом и ратним годинама. У интервјуу је истицао да му не смета што их медији често повезују.

- У "случајност" да им се редовно поткрада омашка, па да о мени пишу - Дарко Ашанин звани Аркан, не верујем. Аркан јесте мој пријатељ и не смета ми што нас представљају као једну особу, јер ја немам, нити мислим да други имају, чега да се стиде и замере му на делу живота који је посветио нама и улици. - говорио је Ашанин о односу са Жељком Ражнатовићем Арканом.

Случај "Нана" и убиство Андрије Лаконића

Југословенска јавност за Дарка Ашанина први пут је снажно чула после убиства Андрије Лаконића у марту 1990. године у београдској дискотеци Нана.

За убиство Лаконића директно је оптужен Дарко Ашанин, али је касније ослобођен због недостатка доказа. Веселин Вукотић био је осумњичен за саучесништво, али је и против њега пријава одбачена због недостатка доказа.

Током суђења отворила се и прича о улози полиције и служби. Инспектор Мирослав Бижић био је терећен за злоупотребу службеног положаја, јер се тврдило да је помогао Вукотићу да побегне у иностранство. И он је ослобођен, али је случај Нана остао као један од најмрачнијих симбола везе подземља, полиције и тајних служби.

Ашанин је у интервјуу одбацивао оптужбе и тврдио да је процес био конструисан.

- О томе је бесмислено више причати. Можда вреди само због два детаља за које новине нису нашле да је умесно да објаве. Прво, само су од покојног Лакоњића и мене узети барутни отисци, иако је у невеликој просторији било десет људи. Судски вештаци су на суђењу лако доказали да би се барутне честице пронашле на рукама свих који су ту боравили, али ето, тај "случајни" пропуст је мене одвео на осам месеци у истражни затвор.

Да је имао разлога сигурно би ме осудио а ја бих морао, без обзира да ли јесам или нисам то урадио, као што нисам, да одробијам своје. Али онда су се ситне доушничке душе потрудиле да исконструшу причу која не постоји. - отворено је говорио Ашанин о случају "Нана."

Оптужбе за организовани криминал

Дарко Ашанин се у домаћој и страној штампи често помињао у контексту организованог криминала. Његово име се везивало за коцку, подземље, наркотике, службе и људе који су током осамдесетих и деведесетих деловали у западној Европи.

Он је, међутим, тврдио да постоји разлика између криминала, части и издаје правила улице.

- Да сам учествовао у организованом криминалу, како тамо пише, глупо би било да то негирам због ових момака који не знају. Ја не могу и не смем да лажем, јер људе гледам у очи. Не могу да причам свашта, а сутра ћурак обрнем наопако. Али, и у криминалу, како кажу, постоји част и чест, па се зна како се и тиме бави. - негирао је Дарко директно бављење организованим криминалом.

Белгијска потерница и случај Енвера Хадрија

Ашаниново име нашло се и у међународним истрагама. Белгијска полиција га је тражила због сумње да је учествовао у ликвидацији Енвера Хадрија, која је, према сумњама, изведена у реализацији Државне безбедности.

Због тог случаја хапшен је у Грчкој, јер је Белгија тражила његово изручење. Ипак, из грчког затвора је пуштен, а тврдио је да му је случај намештен.

- Нећу понављати да га нисам ни упознао, нити знао ко је док није убијен. Као човеку који има и воли породицу, знам како његовима може да изгледа ујдурма коју су мени напаковали. Ако то икоме значи, жао ми је породице тог човека, као што би сваком нормалном човеку требало да буде жао. - негирао је жустро Ашанин учествовање у ликвидацији Хадрија.

Последње недеље живота и ликвидација снајпером

Према записима из тог времена, последњих недеља живота Ашанин је говорио да очекује напад. Тврдио је да ће га ликвидирати конкуренти и људи из коцкарског посла.

Наводно је у радној соби држао напуњен пиштољ, али је у башти свог локала седео без заштите, без панцира и без телохранитеља.

Убица никада није откривен.

УБИЦА Н.Н.

Његова смрт остала је једна од неразјашњених ликвидација деведесетих и симбол времена у којем су се криминал, полиција и политика преплитали до границе на којој се истина губи.