У БОЈ ПРОТИВ МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА: Бајден и ЕУ стављају Србију између чекића и наковња, почиње паклена борба за Космет
Неспоразума на вези између Уније и САД неће бити као у време Трампа, и сада је само питање колико ће ко притиснути нашу земљу
Притисак на Србију да се реши питање такозваног Косова појачава се како се ближи инаугурација Џоа Бајдена у председника САД, али ће под притиском бити и државе Европске уније које нису признале јужну српску покрајину. Креће, у ствари, још једна офанзива западњачких "демократија" против међународног права, баш као и током бомбардовања СР Југославије 1999. године и каснијег признавања независности терористичке државе на тлу суверене државе, када су против свих важећих прописа, САД и њихови европски послушници утрли пут неправди и злочину зарад својих политичких и економских интереса.
ЛАВРОВ У УТОРАК У БЕОГРАДУ: Шеф руске дипломатије састаће се с Вучићем
ИЗМЕНЕ УСТАВА СРБИЈЕ: Ово су предлози које је Влада поднела Народној скупштини Србије
МАЛИ ШЕНГЕН ЗА ЈАЧУ СРБИЈУ! Југовић поздравио иницијативу да се изгради снажна заједница на Балкану
Део политике коју ће заговарати Џо Бајден наслућује се на основу изјава које су претходних дана давали конгресмен и албански лобиста Елиот Енгел и бивша државна секретарка Медлин Олбрајт. Они кажу да такозвано Косово мора да буде независно, а да размена територија није опција.
На Енгелове тврдње би се можда могло и одмахнути руком и рећи да му за месец дана истиче конгресменски мандат, а истина је и да Олбрајтова нема никакву извршну функцију у америчкој администрацији.
Али, исто тако, чињеница је да је она на челу "Олбрајт Стоунбриџ групе", чији су консултанти изузетно блиски Бајдену и да се може очекивати да иза кулиса покуша да кроји спољну политику САД.
Једна од смерница која се могла чути од Олбрајтове приликом саслушања у Спољнополитичком одбору Конгреса је да "независност такозваног Косова и његову способност да делује као независна земља не би требало да зависи од споразума са Београдом".
Принцип је исти, разлика је у нијансама
Политички аналитичар Димитрије Милић сматра да шумова на вези ЕУ-САД неће бити и да је сада само питање колико ће ко притиснути Србију.
- И Трамп и Бајден и готово сви политичари на америчкој сцени такозвано Косово већ подразумевају као независно. Оно што је питање јесте колико ће ко притиснути Србију да призна самопроглашено Косово. Од Бајденовог тима се може очекивати нешто мање флексибилан став. Такође, велику разлику у односу на претходну администрацију можемо очекивати у координацији Бајдена са ЕУ. Док је Трамп био у сукобу са Бриселом, Бајден ће се трудити да политику према Србији и региону усклади са европским савезницима - оценио је Милић.
Албански аналитичари попут Агона Малићија одмах су оценили да би део плана могао да се спроведе кроз притисак НАТО да се издејствује да и преосталих пет земаља чланице ЕУ призна такозвано Косово.
На то није морало много да се чека - најављено је да ће Европски парламент поново позвати земље Уније (Словачка, Кипар, Грчка, Румунија и Шпанија) да што пре признају отцепљену српску покрајину.
- Признање би ишло у корист нормализације односа Приштине и Београда - наводи се у нацрту извештаја који је припремила известитељка за такозвано Косово Виола фон Крамон.
СТРАШНА СУДБИНА ЗА СРБИЈУ И КОСМЕТ: Амерички паклени план за Балкан праве троје сарадника терориста
Земље ЕУ нису јединствено око самопроглашеног Косова, и тешко да ће их и овај позив ујединити.
Разлике што се тиче одлазећег и долазећег председника САД, Трампа и Бајдена, по питању Косова нису велике - за обојицу је оно независно, само је питање којом су формулом хтели да дођу до решења спора Београда и Приштине.
Трамп је помрсио конце Бриселу, својим акцијама кроз дело специјалног изасланика Ричарда Гренела ослабио је дијалог који је водила ЕУ.
Технички дијалог у Бриселу
Технички дијалог Београда и Приштине настављен је јуче новом рундом разговора у Бриселу. Отпочета је одвојеним сусретима делегација са специјалним представником ЕУ за дијалог Мирославом Лајчком, након чега је уследио трилатерлани састанак Бограда, Приштине и ЕУ посредника.
Директор Канцеларије за КиМ, Петар Петковић рекао је да је питање на којем је Београд инсистирао било формирање Заједнице српских општина (ЗСО), додајћи да се разговарало о имовини и финансијским потраживањима.
- Прошло је 2.800 дана, а да ЗСО није формирана. За нас је то кључно питање и ако говоримо о успешном наставку дијалога неопходно је да дође до формирања ЗСО - рекао је Петковић.
Сличног је става и директор Форума за етничке односе Душан Јањић, који каже да је чињеница да је ЕУ у последње четири године мало погубила конце косовског питања. Он сматра и да ће се доласком Бајдена брзо прећи на нови формат дијалога о ком се прича још од 2016. године.
- Бајден је још у кампањи најавио мониторинг извршавања. А то значи да нема више техничког дијалога, већ да ће се спровести оно што је требало одавно, да ће политички преговарачи морати да седе и разговарају, али и да именују политичке представнике. Идеја САД је да се дође до политичког договора, а да имплементација припадне владама. Бајдена чека много мука у Америци, у односу са Кином, а прилика је да се односи са ЕУ ојачају кроз Балкан. То је најјефтинија опција, деведесетих се на то ишло кроз рат, а сада ће кроз мир - напомиње Јањић.
Додаје да се поред притиска око такозваног Косова, Србију очекује и изјашњавање око односа са НАТО.
- Није искључено и да нам кажу "изјасните се где идете, да ли путем евроатлантских интеграција или мало са Кином, а мало са Русима". Србија мора да рачуна на потпуно нове околности, што је показало сведочење, али и именовање људи који ће бити у Бајденовом окружењу. То су све људи који знају Западни Балкан као свој џеп и са којима ће моћи да се прича српски - сматра Јањић.