U BOJ PROTIV MEĐUNARODNOG PRAVA: Bajden i EU stavljaju Srbiju između čekića i nakovnja, počinje paklena borba za Kosmet
Nesporazuma na vezi između Unije i SAD neće biti kao u vreme Trampa, i sada je samo pitanje koliko će ko pritisnuti našu zemlju
Pritisak na Srbiju da se reši pitanje takozvanog Kosova pojačava se kako se bliži inauguracija Džoa Bajdena u predsednika SAD, ali će pod pritiskom biti i države Evropske unije koje nisu priznale južnu srpsku pokrajinu. Kreće, u stvari, još jedna ofanziva zapadnjačkih "demokratija" protiv međunarodnog prava, baš kao i tokom bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine i kasnijeg priznavanja nezavisnosti terorističke države na tlu suverene države, kada su protiv svih važećih propisa, SAD i njihovi evropski poslušnici utrli put nepravdi i zločinu zarad svojih političkih i ekonomskih interesa.
LAVROV U UTORAK U BEOGRADU: Šef ruske diplomatije sastaće se s Vučićem
IZMENE USTAVA SRBIJE: Ovo su predlozi koje je Vlada podnela Narodnoj skupštini Srbije
MALI ŠENGEN ZA JAČU SRBIJU! Jugović pozdravio inicijativu da se izgradi snažna zajednica na Balkanu
Deo politike koju će zagovarati Džo Bajden naslućuje se na osnovu izjava koje su prethodnih dana davali kongresmen i albanski lobista Eliot Engel i bivša državna sekretarka Medlin Olbrajt. Oni kažu da takozvano Kosovo mora da bude nezavisno, a da razmena teritorija nije opcija.
Na Engelove tvrdnje bi se možda moglo i odmahnuti rukom i reći da mu za mesec dana ističe kongresmenski mandat, a istina je i da Olbrajtova nema nikakvu izvršnu funkciju u američkoj administraciji.
Ali, isto tako, činjenica je da je ona na čelu "Olbrajt Stounbridž grupe", čiji su konsultanti izuzetno bliski Bajdenu i da se može očekivati da iza kulisa pokuša da kroji spoljnu politiku SAD.
Jedna od smernica koja se mogla čuti od Olbrajtove prilikom saslušanja u Spoljnopolitičkom odboru Kongresa je da "nezavisnost takozvanog Kosova i njegovu sposobnost da deluje kao nezavisna zemlja ne bi trebalo da zavisi od sporazuma sa Beogradom".
Princip je isti, razlika je u nijansama
Politički analitičar Dimitrije Milić smatra da šumova na vezi EU-SAD neće biti i da je sada samo pitanje koliko će ko pritisnuti Srbiju.
- I Tramp i Bajden i gotovo svi političari na američkoj sceni takozvano Kosovo već podrazumevaju kao nezavisno. Ono što je pitanje jeste koliko će ko pritisnuti Srbiju da prizna samoproglašeno Kosovo. Od Bajdenovog tima se može očekivati nešto manje fleksibilan stav. Takođe, veliku razliku u odnosu na prethodnu administraciju možemo očekivati u koordinaciji Bajdena sa EU. Dok je Tramp bio u sukobu sa Briselom, Bajden će se truditi da politiku prema Srbiji i regionu uskladi sa evropskim saveznicima - ocenio je Milić.
Albanski analitičari poput Agona Malićija odmah su ocenili da bi deo plana mogao da se sprovede kroz pritisak NATO da se izdejstvuje da i preostalih pet zemalja članice EU prizna takozvano Kosovo.
Na to nije moralo mnogo da se čeka - najavljeno je da će Evropski parlament ponovo pozvati zemlje Unije (Slovačka, Kipar, Grčka, Rumunija i Španija) da što pre priznaju otcepljenu srpsku pokrajinu.
- Priznanje bi išlo u korist normalizacije odnosa Prištine i Beograda - navodi se u nacrtu izveštaja koji je pripremila izvestiteljka za takozvano Kosovo Viola fon Kramon.
STRAŠNA SUDBINA ZA SRBIJU I KOSMET: Američki pakleni plan za Balkan prave troje saradnika terorista
Zemlje EU nisu jedinstveno oko samoproglašenog Kosova, i teško da će ih i ovaj poziv ujediniti.
Razlike što se tiče odlazećeg i dolazećeg predsednika SAD, Trampa i Bajdena, po pitanju Kosova nisu velike - za obojicu je ono nezavisno, samo je pitanje kojom su formulom hteli da dođu do rešenja spora Beograda i Prištine.
Tramp je pomrsio konce Briselu, svojim akcijama kroz delo specijalnog izaslanika Ričarda Grenela oslabio je dijalog koji je vodila EU.
Tehnički dijalog u Briselu
Tehnički dijalog Beograda i Prištine nastavljen je juče novom rundom razgovora u Briselu. Otpočeta je odvojenim susretima delegacija sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog Miroslavom Lajčkom, nakon čega je usledio trilaterlani sastanak Bograda, Prištine i EU posrednika.
Direktor Kancelarije za KiM, Petar Petković rekao je da je pitanje na kojem je Beograd insistirao bilo formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), dodajći da se razgovaralo o imovini i finansijskim potraživanjima.
- Prošlo je 2.800 dana, a da ZSO nije formirana. Za nas je to ključno pitanje i ako govorimo o uspešnom nastavku dijaloga neophodno je da dodje do formiranja ZSO - rekao je Petković.
Sličnog je stava i direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić, koji kaže da je činjenica da je EU u poslednje četiri godine malo pogubila konce kosovskog pitanja. On smatra i da će se dolaskom Bajdena brzo preći na novi format dijaloga o kom se priča još od 2016. godine.
- Bajden je još u kampanji najavio monitoring izvršavanja. A to znači da nema više tehničkog dijaloga, već da će se sprovesti ono što je trebalo odavno, da će politički pregovarači morati da sede i razgovaraju, ali i da imenuju političke predstavnike. Ideja SAD je da se dođe do političkog dogovora, a da implementacija pripadne vladama. Bajdena čeka mnogo muka u Americi, u odnosu sa Kinom, a prilika je da se odnosi sa EU ojačaju kroz Balkan. To je najjeftinija opcija, devedesetih se na to išlo kroz rat, a sada će kroz mir - napominje Janjić.
Dodaje da se pored pritiska oko takozvanog Kosova, Srbiju očekuje i izjašnjavanje oko odnosa sa NATO.
- Nije isključeno i da nam kažu "izjasnite se gde idete, da li putem evroatlantskih integracija ili malo sa Kinom, a malo sa Rusima". Srbija mora da računa na potpuno nove okolnosti, što je pokazalo svedočenje, ali i imenovanje ljudi koji će biti u Bajdenovom okruženju. To su sve ljudi koji znaju Zapadni Balkan kao svoj džep i sa kojima će moći da se priča srpski - smatra Janjić.