У Новом Саду обележена свечана академија "Војводина је Србија" (ФОТО)

У Српском народном позоришту у Новом Саду одржана је свечана академија “Војводина је Србија”, поводом обележавања 199. годишњице рођења Светозара Милетића, на којој ће говорити председник Владе Србије Милош Вучевић.

Поред Вучевића, присутни су били министри у Влади Србије Немања Старовић, Никола Селаковић, Ђорђе Милићевић, председница Покрајинске владе Маја Гојковић, државни секретари и представници министарстава у Влади Србије, министри у Покрајинској влади, митрополит бачки Иринеј и други представници Српске православне цркве, бројних удружења бораца и ветерана.

На почетку академије емитован је кратак филм о Светозару Милетићу и његовом политичком деловању у кључним историјским тренуцима.

Вучевић је рекао да је Светозар Милетић симбол отпора, слободарског духа и тежње Срба у Војводини у процесу уједињења са матицом Србијом и да је његова борба била путоказ за све шта је то Војводина.

У изјави новинарима пре почетка свечане академије “Војводина је Србија” у Новом Саду, поводом обележавања 199. годишњице рођења Светозара Милетића, Вучевић је рекао да је Милетићев рад и борба тежња и опомена за све које су са ових простора да неки други ревидирају тај период и самог Светозара Милетића.

– Светозар Милетић није само једна од историјских личности са овог простора, није само човек који је оставио дубок траг у другој половини 19. века у нашем граду, где је биран за градоначелника Новог Сада два пута, није само човек коме је изграђен један од најупечатљивијих споменика у самом центру града, Светозар Милетић је симбол отпора и слободарског духа. Симбол тежње Срба у Војводини у процесу уједињења са матицом Срибијом и неко ко је и легат и тежња и опомена за све које су са ових простора да неки други ревидирају тај период и самог Светозара Милетића или пониште све оно што је он урадио, и опевао после Јован Јовановић Змај, већ да то буде путоказ за то шта је то Војводина – рекао је Вучевић.

- Истакао је да зато ми данас, са великим поштовањем, ценимо великог Светозара Милетића. Нашег сивог тића, њему певамо, певали смо и певаћемо. Заиста сам поносан што је републичка Влада, у оквиру програма државних празника, прошле године ставила датум рођења Светозара Милетића као један од државних и националних празника, односно датума који се обележавају, То није само празник локалног и регионалног карактера, него државног и националног -  навео је Вучевић.

Додао је да су Срби ”у том делу Србије, Војводини, загледани и заклети идеји мисли и борби Светозара Милетића”.

– Његов споменик је и дан данас пун енергије и нама знак ко смо и шта смо – рекао је Вучевић.

Митрополит новосадски и бачки Иринеј рекао је да су недавно поново заграктали гаврани сепаратизма, иако сепаратисти у становништву Војводине представљају статистичку грешку. Наводећи бројне цркве и манастире који су много старији од Војводине, казао је да је улога цркве значајна у одржању и животу Српске Војводине.

- Ако посматрамо под призмом историјских збивања, морамо схватити да ничега од свега овога, па ни овог нашег свечаног сабрања поводом рођења Светозара Милетића у Српском народном позоришту не би било без Српске православне цркве и без славне Карловачке митрополије, органске и легитимне наследнице Пећке патријаршије - казао је митрополит Иринеј.

Он је нагласио да свугде где је црква вршила своју мисијску димензију она је не само чувала него и унапређивала и културу и идентитет српског народа.

 - Ми данас треба да то драгоцено наслеђе одржимо и негујемо - оценио је митрополит Иринеј

Срђан Граовац, управитељ Фондације „Светозар Милетић“ казао је да Милетић спада у ред националних хероја који су својим грандиозним делом задужили српски народ у том турбулентном 19. столећу када се на темељу просветитељства и националног романтизма рађала једна нова грађанска Европа.

Милетић је показао да су му интереси његовог народа важнији од свега па и сопственог у борби против мађаризације и јасне тежње владајућих политичких структура у Дунавској монархији да сломи национални дух и асимилује српски народ.

Како је рекао, он је био мост између 1848. године када је створена Српска Војводина и 1918. када су њени циљеви на великој Народној скупштини у Новом Саду коначно ортварени присаједињењем Србији, ми данас имамо обавезу да чувамо сећање на ову грандиозну личност из наше историје и да се његово дело очува у колективној свести нашег народа, „а његова личност остане узор и вечна инспирација будућим поколењима“.

 - Наши проблеми данас су другачији од оних са којима се носила Милетићева генерација захваљујући између осталих и њему ми живимо у својој држави, али то не значи да су сви изазови нестали. Напротив, када све постаје релативно и пол и род, религија се проглашава за ретроградно, када потрошачко друштво намеће нове вредносне аршине у којима су имена брендова важнија од имена националних хероја, очувати национални дух идентитет биће прави изазов, али и предуслов нашег опстанка као народа у тешко и бременито време које тек долази“, нагласио је Граовац говорећи о мисији Фоондације која носи име Светозара Милетића.

Он је поновио позив да пут Нови Сад – Лозница понесе име Светозара Милетића.

- Као што је аутопут кроз Шумадију добио име по Милошу Великом, као што ће и пут који ће спајати исток и запад наше земље носити име вожда Карађорђа, тако би било верујем крајње примерено и да пут у Нови Сад – Лозница добије име по још једном великану из наше прошлости“, нагласио је Срђан Граовац.

На данашњи дан 1826. године рођен је српски писац, новинар и адвокат Светозар Милетић.

Био је вођа Срба у Војводини у борби за национална права у Аустроугарској, градоначелник Новог Сада, посланик Српског црквеног сабора, посланик у Хрватско-славонском и Угарском сабору.

Због свог политичког деловања хапшен је и два пута осуђен, 1870. године на годину дана затвора, а 1876. године на пет година затвора.

Писао је и песме – најзначајнија је “Спасова ноћ”, а најпознатија - Већ се српска застава свуда вије јавно -

Литерарни рад почео је слободарским стиховима у часопису “Славјанка”, чији је био уредник и издавач.

Био је први уредник листа “Застава”, који је окупљао бројне српске писце и националне раднике тог доба.

Извор: Танјуг