ЗАШТО СУ УМИСЛИЛИ ДА СУ ИЗНАД ЗАКОНА?! Комисија игнорише законе и судове Републике Србије

Комисија је, међутим, решила да не испоштује одлуке највиших судских тела у Србији и законе наше земље, те у поновном поступку против ЕПС Дистрибуције није предузела ниједну процесну радњу коју јој је суд наложио. Дакле, није обављено ниједно вештачење, нити је изведена усмена расправа којом би се утврдиле тачне чињенице, па се поставља питање како једно независно државно тело има право да повреди судску пресуду и тиме покаже да не поштује законе Републике Србије.

Обавеза Комисије је била да се при доношењу новога решења придржава свега што је суд написао у пресуди, али до тога није дошло. КЗК тако није ЕПС Дистрибуцији омогућио право на усмену расправу, вештачење и саслушање сведока без обзира на то што је компанија имала законско право на то.

Због тога што није уважио пресуду Врховног касационог и Управног суда и поступио по њој, Комисија за заштиту конкуренције дала је себи за право да се стави испред наших судова и наших закона. Они, дакле, не само да нису несумњиво утврдили у поновном поступку све чињенице како им је наложио Врховни касациони и Управни суд, већ су занемарили и одлуку суда да се утврди коју штету је ЕПС Дистрибуција нанела крајњим потрошачима и приватним снабдевачима.

Бивши члан КЗК и правник проф др. Дијана Марковић Бајаловић каже да у решењу које је КЗК донела у поступку против ЕПС Дистрибуције не види да је Комисија оценила до којих штетних ефеката је произвела тзв. доминантност ЕПС Дистрибуције.

- Читањем решења ја нисам могла да утврдим на основу којих доказа комисија изводи ту оцену. Коју анализу и доказе је она спровела да би утврдила да је дошло до штетних ефеката. По мени, требало би да се састоји у томе да је конкуренција на том тржишту смањена. Комисија тврди да се то догодило, али нема право само да то тако тврди, без доказа. Она као орган који води поступак, односно који примењује закон, треба да изведе одређене доказе и из тих доказа треба да произилази одређени закључак. А ја те доказе са становишта процене ефеката злоупотребе доминантног положаја не видим у овом случају, јер некако ми се чини да је поступак доведен до половине. Морали су и да утврде штетну последицу, а последица би се огледала у елиминисању конкуренције са тог тржишта. Комисија се уопште тиме није бавила, није утврђивала - каже Марковић Бајаловић.

Такође, Марковић Бајаловић као проблем истиче и то да у овом случају против ЕПС Дистрибуције недостају докази до којих Комисија није дошла.

- Комисија је требало да утврди да ли постоје неки оправдани економски разлози са становишта Електродистрибуције Србије, зашто је она наметала такве услове пословања, јер постоје стотине, десетине разлога зашто неко не може једнако да се понаша према свим својим пословним партнерима. Из решења ја не видим да су то урадили. Све је само на нивоу претпоставке. Мени се чини да у овом решењу недостају докази за тај закључак Комисије да је дошло до штетних ефеката. Ту оцену, односно тај закључак Комисија не поткрепљује доказима - каже Марковић Бајаловић и додаје:

- По мени нема довољно доказа у овом случају. Недостају ми докази за ту оцену, за тај налаз Комисије. Значи, не можете ви сад да кажете "ми смо оценили"! А на основу чега сте оценили? Нисте Богом дани да изводите закључке онако из главе, јел? То не смеју да раде, то није примена закона - закључује проф др. Дијана Марковић Бајаловић.

Подсетимо, Комисија за заштиту конкуренције први пут покреће поступак испитивања повреде конкуренције против ЕПС Дистрибуције 2016. године, да би у експресном поступку, за само пет месеци, донела решење да се ЕПС Дистрибуција казни са 330 милиона динара. 

ЕПС Дистрибуција након тога улаже жалбу Врховном касационом и Управном суду. Управни суд је после поновног одлучивања донео пресуду којом је у целости поништио решење Комисије. Том приликом је Комисији за заштиту конкуренције наложено да ЕПС Дистрибуцији врати свих 330 милиона динара, али и 35 милиона затезне камате. Управни суд је, такође, Комисији вратио на поновни поступак предмет везан за ЕПС Дистрибуцију.

С обзиром на то да је суд пресудио у корист ЕПС Дистрибуције, због решења које је донела Комисија за заштиту конкуренције, оштећени су само грађани Србије јер ће из њихових џепова морати да се плати затезна камата од 35 милиона динара. Дакле, због несмотрене одлуке Комисије и намере да се казни једно државно предузеће, по сваку цену и без довољно доказа, што је потврђено и на суду, нанета је директна штета пореским обвезницима Републике Србије који то сад морају да плате. Поред тога што су грађани Србије оштећени због њихове неодговорне одлуке, и поред решења које је донела против државног предузећа, Комисија за заштиту конкуренције решила је и да Косово призна као независну државу.

Комисији за заштиту конкуренције поставили смо, између осталих, и питање због чега су на овај начин признали Косово и Метохију на шта смо добили следећи одговор.

- Посебно напомињемо да дефиниција релевантног географског тржишта није повезана са питањем статуса АП КиМ, нити територијалним уређењем Републике Србије. Она зависи од низа околности, махом економских, те се често дешава да дефинисано релевантно тржиште буде шире или уже од територије Републике Србије (као нпр. територија Града Београда, Западна Србија, аеродромски пар Београд-Рим и друго) - навели су из КЗК.

Управни суд је у пресуди, укинуо решење КЗК против ЕПС Дистрибуције и вратио предмет на поновно поступање. Комисија је била у законској обавези да се придржава свега што јој је наложио суд. Међутим, Комисија за заштиту конкуренције, на челу са Милојем Обрадовићем, решила је да не поштује законе наше државе, као ни одлуку највишег судског тела Републике Србије, па нису предузели ниједну процесну радњу коју им је Управни суд наложио у поновном поступку против ЕПС Дистрибуције. Интересантно је да само дан пре састанка са Европском комисијом, КЗК доноси ново решење којим кажњава ЕПС Дистрибуцију са 412 милиона динара, иако законски није смела да донесе решење којим је нова казна већа од претходне чиме је повредила опште процесно начело реформатио ин пеиус.