Више аутопутева за 12 година него за претходних 67: Вучић надмашио Тита, Милошевића, Коштуницу и Тадића заједно - Србија ушла у нову инфраструктурну еру
Инфраструктура је један од кључних показатеља развоја сваке земље, а у Србији последњих година она постаје и мерило дугорочне стабилности и економског раста.
Подаци о изградњи аутопутева јасно показују да је у претходној деценији остварен историјски искорак у модернизацији путне мреже.
Наиме, у периоду од 1945. до 2012. године, у Србији је изграђено укупно 596 километара аутопутева. Са друге стране, од 2013. године до данас изграђено је чак 609 километара, чиме је у нешто више од 12 година надмашен учинак остварен у претходних шест и по деценија.
Такав резултат превазилази инфраструктурне домете остварене у периодима власти Јосип Броз Тито, Слободан Милошевић, Војислав Коштуница и Борис Тадић, када је Србија, због различитих политичких, економских и друштвених околности, бележила знатно спорији темпо изградње саобраћајне инфраструктуре.
Отворена деоница Прељина–Пожега
Председник Србије Александар Вучић присуствовао је отварању нове деонице ауто-пута Е-763 „Милош Велики“, на релацији Прељина–Пожега, оцењујући овај пројекат као један од најзахтевнијих у савременој историји Србије.
Истакнуто је да је реч о деоници која пролази кроз изузетно сложен планински терен, те да њена реализација представља важан корак ка потпуном повезивању западне Србије са Београдом и централним делом земље. Вучић је поручио да ће држава наставити са инфраструктурним улагањима, наглашавајући да циљ није само изградња путева, већ повезивање људи, привреде и региона.
"Милош Велики" и Моравски коридор – окосница развоја
Ауто-пут "Милош Велики" данас важи за један од најзначајнијих инфраструктурних пројеката у земљи. Деонице од Љига до Прељине, као и правци од Обреновца преко Уба и Лајковца ка Пожеги, отваране су етапно од 2014. године и значајно су промениле саобраћајну слику западне и централне Србије.
Паралелно са тим, реализује се и Моравски коридор, највећи инфраструктурни пројекат у историји Србије, који ће повезати Појате и Прељину и омогућити директну везу између Коридора 10 и Коридора 11. Више од половине трасе је завршено, а радови се одвијају планираном динамиком.
Посебно место заузима и брза саобраћајница Баточина–Крагујевац, пројекат који је деценијама био најављиван, а реализован тек у последњих неколико година.
Србија данас: више безбедности, краће дистанце
Поред саме километраже, савремени аутопутеви и брзе саобраћајнице донели су већу безбедност, краће време путовања и бољу повезаност раније запостављених крајева земље. Управо због тога, инфраструктурни пројекти данас имају директан утицај на квалитет живота грађана, развој привреде и раст туризма.
Бројеви јасно говоре о обиму улагања, али стварни ефекти виде се свакодневно на путевима широм Србије – у бржем, сигурнијем и удобнијем саобраћају, какав земља раније није имала.