Возачи у Србији плаћају огромне казне, а нису им стигле: За ове прекршаје у Београду вас не зауставља полиција, нити казна стиже на кућну адресу
Многи возачи у Београду нису свесни да поједине саобраћајне прекршаје данас бележе камере, без икаквог контакта са полицијом на терену. Уместо тренутног заустављања, покреће се административна процедура, а казна се наплаћује накнадно, због чега возачи често тек касније схвате да су направили прекршај.
У периодима појачаног интензитета саобраћаја, нарочито током празника и радних дана, безбедност на путевима поново долази у фокус јавности. Савремени системи надзора омогућили су да се велики број прекршаја евидентира аутоматски, без непосредног контакта са патролама, због чега је важно да возачи знају како функционише систем контроле, које прекршаје камере снимају и на који начин се изриче казна.
Полиција у Србији последњих година интензивно користи техничка средства за унапређење безбедности у саобраћају, а аутоматизовани системи за детекцију прекршаја постали су један од кључних алата у борби против ризичне вожње.
Које прекршаје камере могу да детектују?
Међу возачима често постоји дилема које врсте саобраћајних прекршаја камере заиста бележе. Иако се у јавности помињу различите могућности, из Министарства унутрашњих послова прецизно је појашњено шта систем тренутно региструје.
Из МУП-а за портал Србија Данас наводе:
"Камере детектују прекршаје прекорачења дозвољене брзине кретања и проласка на црвено светло."
То значи да се аутоматским путем тренутно бележе два најризичнија прекршаја у саобраћају, који су и најчешћи узрок тешких незгода и страдања. Остали прекршаји и даље се санкционишу кроз редовне контроле које спроводи полиција на терену.
Зашто су брзина и црвено светло у фокусу контроле?
Неприлагођена брзина и пролазак на црвено светло директно угрожавају безбедност свих учесника у саобраћају. Управо због тога аутоматизовани системи прво покривају ове области, јер омогућавају континуирани надзор и смањују простор за избегавање одговорности.
За возаче то значи да се прекршај може забележити у сваком тренутку, чак и када нема полицијске патроле у близини.
Како изгледа поступак кажњавања када камера забележи прекршај?
Друго важно питање за возаче јесте шта се дешава након што камера региструје прекршај и на који начин се покреће поступак санкционисања.
МУП је прецизирао следећу процедуру, а посебно важна ставка је позив који долази преко еУправе, а не на кућну адресу:
"Власнику односно кориснику возила упућује се позив да се изјасни о томе ко је управљао возилом у моменту чињења прекршаја. Уколико власник возила има отворен налог на еУправи, позив стиже преко еУправе, а уколико нема отворен налог, позив стиже на кућну адресу. Уколико власник или корисник возила не достави наведене податке, против истог се подноси захтев за покретање прекршајног поступка због недавања података. Уколико је учињен саобраћајни прекршај за који је прописана новчана казна у фиксном износу, у позиву се доставља инструкција за плаћање половине новчане казне у року од 8 дана, док се за прекршаје за које је прописана казна у распону подноси захтев за покретање прекршајног поступка надлежном суду за прекршаје."
Другим речима, казна не стиже аутоматски без претходног изјашњења власника возила. Систем најпре тражи потврду о томе ко је управљао возилом у тренутку прекршаја, након чега се даље води поступак у складу са законом.
Шта значи недавање података и какве су последице
Уколико власник или корисник возила не достави тражене информације, покреће се посебан прекршајни поступак. То може довести до додатних санкција и новчаних казни, што је још један разлог да возачи озбиљно схвате обавезу сарадње са надлежним органима.
У пракси то значи да игнорисање позива не уклања одговорност, већ је може додатно увећати кроз нову казну и административне трошкове.
Зашто је важно да возачи буду информисани
Све већа примена аутоматизованих система мења начин на који се контролише саобраћај. Уместо искључивог ослањања на присуство патрола, надзор се сада спроводи континуирано, што значајно смањује простор за ризично понашање.
За возаче то значи већу одговорност, али и јаснију поруку да се правила морају поштовати у сваком тренутку. Примарни циљ полиције није изрицање казни, већ превенција незгода и заштита живота учесника у саобраћају.
Поштовање прописа, прилагођавање брзине и пажња на светлосну сигнализацију остају најефикаснији начин да се избегне казна и допринесе већој безбедности на путевима.