Вучевић и Мацут сутра отварају велики скуп: Конференција са преко 400 учесника у Сава центру са овим циљем
Министарство за бригу о породици и демографију организоваће трећу по реду конференцију „Србија – наша породица“ (СербиаФАМ2025), посвећену демографском развоју, сутра, 16. децембра, у Сава центру у Београду.
Конференцију, која ће окупити 400 учесника, званично ће отворити председник Владе Србије проф. др Ђуро Мацут, који је на челу новоформираног Савета за породицу и демографију, а у наставку догађаја планирано је одржавање три панела.
На скупу ће бити речи о спровођењу пронаталитетних и популационих мера, демографском развоју и улози локалне заједнице у суочавању са демографским изазовима, саопштено је данас из тог министарства.
Овим догађајем министарство заокружује све оно што је до сада постигнуто у домену јачања породица, али и најављује наредне кораке које ће предузети за стварање боље демографске слике Србије.
„Демографски развој није политичко, већ једно од кључних стратешких питања. Министарство у 2026. годину улази одлучно и са јасном визијом да још интензивније ради на изградњи стабилне демографске слике Србије“, навела је министарка Жарић Ковачевић.
Како је додала, Министарство уз подршку Популационог фонда УН покреће израду прве дугорочне Стратегије демографског развоја Републике Србије за период од 2026. до 2036. године, са пројекцијама до 2050. године, којом ће се добити свеобухватан оквир за стабилан демографски развој земље и унапређење система подршке породицама.
На конференцији ће свечано бити потписан и позив на акцију: „За демографски развој Србије“, документ којим општине и градови потврђују да ће радити и улагати више како би становници у локалним заједницама били још боље подржани у смислу квалитета живота и рада.
„На овај начин Србија добија прву ширу платформу и јединствену мрежу локалне посвећености демографском развоју“, изјавила је Жарић Ковачевић.
На конференцији је планирано одржавање три панела - у оквиру првог панела размотриће се упоредне политике и искуства држава, а међу учесницима дискусије су мађарски министар за културу и иновације Ханко Балаж, председавајућа Државног комитета за питања породице, жена и деце Републике Азербејџан Бахар Мурадова и стални представник Програма УН за развој у Србији Јакуп Бериш.
Други панел, посвећен улози локалних заједница, окупиће градоначелнике из земље и региона, док ће кроз трећи панел експерти указати на значај свеобухватног приступа у решавању демографских изазова.
Конференцију ће затворити саветник председника Републике Србије за регионална питања Милош Вучевић, наводи се у саопштењу.
Алармантни подаци
Према подацима Републичког завода за статистику, у Србији је од јануара до августа 2025. године забележено чак 24.736 више умрлих него рођених.
У односу на исти период прошле године, број живорођених смањен је за 1.544 или 3,9 одсто. Број преминулих мањи је за 3.077, што представља пад од 4,7 процената.
Наталитет (стопа рађања) у Србији је прилично низак и тренд је падајући. У 2024. години у Србији је рођено 60.845 беба. Укупна стопа фертилитета (просечан број деце које једна жена роди током свог репродуктивног периода) је за 2024. износила 1,63.
Србија је у бољем положају него неке земље у региону (али не доста да избегне пад становништва), јер има мало вишу стопу фертилитета него нпр. Албанија, али с друге стране свеједно испод потребног нивоа за репродукцију. При просечном тренду, наталитет опада, жене постају старије када рађају прво дете (просечна старост првог детета је ~29 година, а просечна старост жене при рођењу детета је изнад 30).
Ове бројке доказ су да се нажалост наставља дугогодишњег тренд, али сада са још израженијим последицама.
Негативан природни прираштај је карактеристика готово целе Србије. Регионалне разлике су значајне, па тако Београдски регион бележи најмање негативну стопу, док регион Јужне и Источне Србије има најгору вредност, што указује на велике диспаритете у економским и животним условима.
У целој земљи, тек неколико општина успева да оствари позитиван природни прираштај (традиционално су то Тутин, Нови Пазар, Сјеница, уз повремено Нови Сад и Звездару), док остатак државе бележи пад становништва.
Према подацима, просечна старост мајке при рођењу првог детета је око 29 година. У градским насељима, тај просек је још виши, достиже и 31,3 године. Одлука да се рађа касније, често из условљена продуженим школовањем, несталним запослењем и нерешеним стамбеним питањем, а директно утиче на ниску укупну стопу фертилитета од 1,63, јер се шансе за рађање другог или трећег детета смањују.
Иако Србија, са стопом фертилитета од 1,63, јесте у нешто бољем положају него неке земље у региону (нпр. Босна и Херцеговина и Северна Македонија су такође суочене са сличним или горим стопама), она је и даље знатно испод нивоа просте репродукције од 2,1.
