Битније им туђе двориште: Хрвати позивају студенте на протесте подршке колегама из Србије
Хрватске студентске организације позвале су своје колеге на скуп солидарности са колегама у Србији.
Клуб студената Факултета политичких знаности и Студентски збор Филозофског факултета у Загребу позвали су путем мејла све колеге да се придруже скупу подршке студентским блокадама и протестима у Србији.
Скуп је најављен за 1. фебруар на Европском тргу у Загребу и симболично ће почети, како су навели - у 11.52.
Док студенти са Факултета политичких наука и Филозофског факултета у Загребу позивају на "скуп солидарности с колегама у Србији", који ће бити одржан 1. фебруара, када се и очекује протест у Новом Саду, намеће се озбиљно питање: Зашто се толико гледају туђа дворишта, а сопствени проблеми, прошлост и тренутни злочини потпуно занемарују?
Зашто студенти у Хрватској, који наводно позивају на солидарност и борбу за људска права у Србији, нису осудили недавни напад у загребачкој школи, када је једно дете преминуло, уз много рањене деце и учитељице? Зашто се о том страшном догађају не расправља у јавности на начин на који заслужује, док се истовремено позива на протесте у другој земљи, односно солидарише се са дешавањима у туђем дворишту? Да ли је то знак да су неки проблеми важнији од других, или можда да су емоције селективне?
И то није све. Зашто се у Хрватској не осуђују неки од најстрашнијих догађаја из прошлости, попут стравичног злочина у Јасеновцу, где је кроз историју убијено и мучено на хиљаде људи? Зашто нема јавних извињења или барем признања за протеривање Срба из Хрватске, за разарања њихових домова, за нестанак њихових породица? Зар нису злочини почињени на тлу Хрватске превише важни да би се једноставно заборавили или прећутали, док се солидаризујете са туђим борбама?
И док се на протестима у Србији тражи правда, зашто студенти у Хрватској не траже правду за своје суграђане и жртве властитих злочина? Зашто се борба за људска права у Србији поставља као нешто много важније од суочавања с мрачном прошлошћу властите земље? Да ли је могуће да се једноставно гледа преко рамена и игнорише одговорност за злочине који су почињени на територији Хрватске?
Прећуткивање злочина и неизговарање истине у сопственој земљи даје сигнал да солидарност није универзална, већ је усмерена на селективно препознавање неправде.
Самим тим, постављамо и јасно питање, због чега је туђе двориште битније?
