Златна прича Србије, Вучић: "Имамо 6,2 милијарде евра резерва злата"
Србија данас у својим девизним резервама има рекордних 54,8 тона злата, чија је вредност процењена на око 6,2 милијарде евра. У односу на 2012. годину, количина злата повећана је више од три и по пута, док је његова вредност порасла чак десет пута. Злато данас чини око петине укупних девизних резерви земље.
Председник Србије Александар Вучић изјавио је да се златне и девизне резерве налазе на рекордно високом нивоу.
„У овом тренутку имамо 6,2 милијарди евра резерве злата, и наравно 30,5 милијарди евра су укупне девизне резерве, укључујући и злато“, рекао је Вучић.
Бројке Народне банке Србије показују колико се улога злата у резервама Србије променила током претходних година.
Од 14,8 тона до рекордних 54,8 тона
Крајем јула 2012. године Србија је имала 14,8 тона злата, вредног око 600 милиона евра. Данас је количина достигла рекордних 54,8 тона, док вредност златних резерви износи око 6,2 милијарде евра.
То значи да је количина злата повећана више од три и по пута, док је његова вредност у међувремену порасла десетоструко.
Још значајнија је промена у структури резерви. Злато је 2012. године чинило око 6,2 одсто девизних резерви, док данас учествује са приближно 20 одсто.
Другим речима, злато је од релативно малог дела резерви постало један од њихових најважнијих ослонаца.
Како је Србија дошла до више од 50 тона?
Повећање златних резерви није се догодило преко ноћи.
Према подацима НБС, Србија је злато набављала на међународном тржишту, али и редовном куповином злата из домаће производње. Током 2019, 2020. и 2024. године на међународном тржишту купљено је укупно 17 тона злата.
Посебан корак направљен је 2021. године, када је из иностранства у Србију враћено 13 тона злата — једна тона која је припала Србији по основу сукцесије и 12 тона претходно купљених у иностранству.
Према НБС, највећи део златних резерви, односно 49,8 тона, налази се у трезорима Народне банке Србије, док се пет тона купљених у иностранству почетком јула 2024. налази на посебном рачуну НБС у Берну.
Злато као заштита у турбулентним временима
Повећање удела злата долази у периоду великих глобалних економских и геополитичких промена. Пандемија, ратови, инфлација, промене каматних стопа и геополитичке тензије последњих година поново су скренули пажњу држава и централних банака на злато као резервну имовину.
За разлику од валута и државних обвезница, злато није обавеза неке друге државе или институције, због чега централне банке широм света користе племенити метал као један од начина диверсификације резерви.
У случају Србије, повећање количине злата истовремено је праћено његовим великим растом вредности. НБС наводи да је вредност златних резерви од око 600 милиона евра из 2012. године стигла до приближно 6,2 милијарде евра.
Рекордна количина, али и рекордна вредност
Подаци показују две различите приче: Србија данас има много више физичког злата, али је његова вредност додатно повећана и због промене тржишне цене злата.
Само током јуна 2026. године количина злата у резервама повећана је за око 250,9 килограма, након куповине 20 златних полуга на домаћем тржишту од компаније Србија Зиђин Копер. На крају тог месеца Србија је имала 54.565,2 килограма злата, вредног 6,2004 милијарде евра.
То је показатељ да се златне резерве и даље активно повећавају, а не да је њихов раст последица само промене цене на светском тржишту.
Од мањег дела резерви до једног од главних ослонаца
Када се погледа период од 2012. године до данас, промена је велика.
Са 14,8 тона и око 600 милиона евра вредности, Србија је стигла до 54,8 тона злата вредног око 6,2 милијарде евра. Удео злата у укупним резервама повећан је са око 6,2 на приближно 20 одсто.
Управо због тога злато данас представља једну од најважнијих компоненти резервне имовине Србије.
Председник Вучић истакао је рекордну вредност златних резерви, док подаци Народне банке Србије показују и ширу слику: током година када је Александар Вучић био премијер, а потом председник Србије, количина злата у резервама значајно је повећана. Међутим, за управљање монетарним и девизним резервама надлежна је Народна банка Србије, а не председник Републике.
Бројке су, ипак, недвосмислене: Србија данас има више од три и по пута већу количину злата него 2012. године, а вредност тих резерви порасла је десет пута. Злато је од мањег дела резерви постало њихова веома значајна компонента — са око шест одсто пре четрнаест година на приближно петину данас