Zlatna priča Srbije, Vučić: "Imamo 6,2 milijarde evra rezerva zlata"
Srbija danas u svojim deviznim rezervama ima rekordnih 54,8 tona zlata, čija je vrednost procenjena na oko 6,2 milijarde evra. U odnosu na 2012. godinu, količina zlata povećana je više od tri i po puta, dok je njegova vrednost porasla čak deset puta. Zlato danas čini oko petine ukupnih deviznih rezervi zemlje.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se zlatne i devizne rezerve nalaze na rekordno visokom nivou.
„U ovom trenutku imamo 6,2 milijardi evra rezerve zlata, i naravno 30,5 milijardi evra su ukupne devizne rezerve, uključujući i zlato“, rekao je Vučić.
Brojke Narodne banke Srbije pokazuju koliko se uloga zlata u rezervama Srbije promenila tokom prethodnih godina.
Od 14,8 tona do rekordnih 54,8 tona
Krajem jula 2012. godine Srbija je imala 14,8 tona zlata, vrednog oko 600 miliona evra. Danas je količina dostigla rekordnih 54,8 tona, dok vrednost zlatnih rezervi iznosi oko 6,2 milijarde evra.
To znači da je količina zlata povećana više od tri i po puta, dok je njegova vrednost u međuvremenu porasla desetostruko.
Još značajnija je promena u strukturi rezervi. Zlato je 2012. godine činilo oko 6,2 odsto deviznih rezervi, dok danas učestvuje sa približno 20 odsto.
Drugim rečima, zlato je od relativno malog dela rezervi postalo jedan od njihovih najvažnijih oslonaca.
Kako je Srbija došla do više od 50 tona?
Povećanje zlatnih rezervi nije se dogodilo preko noći.
Prema podacima NBS, Srbija je zlato nabavljala na međunarodnom tržištu, ali i redovnom kupovinom zlata iz domaće proizvodnje. Tokom 2019, 2020. i 2024. godine na međunarodnom tržištu kupljeno je ukupno 17 tona zlata.
Poseban korak napravljen je 2021. godine, kada je iz inostranstva u Srbiju vraćeno 13 tona zlata — jedna tona koja je pripala Srbiji po osnovu sukcesije i 12 tona prethodno kupljenih u inostranstvu.
Prema NBS, najveći deo zlatnih rezervi, odnosno 49,8 tona, nalazi se u trezorima Narodne banke Srbije, dok se pet tona kupljenih u inostranstvu početkom jula 2024. nalazi na posebnom računu NBS u Bernu.
Zlato kao zaštita u turbulentnim vremenima
Povećanje udela zlata dolazi u periodu velikih globalnih ekonomskih i geopolitičkih promena. Pandemija, ratovi, inflacija, promene kamatnih stopa i geopolitičke tenzije poslednjih godina ponovo su skrenuli pažnju država i centralnih banaka na zlato kao rezervnu imovinu.
Za razliku od valuta i državnih obveznica, zlato nije obaveza neke druge države ili institucije, zbog čega centralne banke širom sveta koriste plemeniti metal kao jedan od načina diversifikacije rezervi.
U slučaju Srbije, povećanje količine zlata istovremeno je praćeno njegovim velikim rastom vrednosti. NBS navodi da je vrednost zlatnih rezervi od oko 600 miliona evra iz 2012. godine stigla do približno 6,2 milijarde evra.
Rekordna količina, ali i rekordna vrednost
Podaci pokazuju dve različite priče: Srbija danas ima mnogo više fizičkog zlata, ali je njegova vrednost dodatno povećana i zbog promene tržišne cene zlata.
Samo tokom juna 2026. godine količina zlata u rezervama povećana je za oko 250,9 kilograma, nakon kupovine 20 zlatnih poluga na domaćem tržištu od kompanije Srbija Ziđin Koper. Na kraju tog meseca Srbija je imala 54.565,2 kilograma zlata, vrednog 6,2004 milijarde evra.
To je pokazatelj da se zlatne rezerve i dalje aktivno povećavaju, a ne da je njihov rast posledica samo promene cene na svetskom tržištu.
Od manjeg dela rezervi do jednog od glavnih oslonaca
Kada se pogleda period od 2012. godine do danas, promena je velika.
Sa 14,8 tona i oko 600 miliona evra vrednosti, Srbija je stigla do 54,8 tona zlata vrednog oko 6,2 milijarde evra. Udeo zlata u ukupnim rezervama povećan je sa oko 6,2 na približno 20 odsto.
Upravo zbog toga zlato danas predstavlja jednu od najvažnijih komponenti rezervne imovine Srbije.
Predsednik Vučić istakao je rekordnu vrednost zlatnih rezervi, dok podaci Narodne banke Srbije pokazuju i širu sliku: tokom godina kada je Aleksandar Vučić bio premijer, a potom predsednik Srbije, količina zlata u rezervama značajno je povećana. Međutim, za upravljanje monetarnim i deviznim rezervama nadležna je Narodna banka Srbije, a ne predsednik Republike.
Brojke su, ipak, nedvosmislene: Srbija danas ima više od tri i po puta veću količinu zlata nego 2012. godine, a vrednost tih rezervi porasla je deset puta. Zlato je od manjeg dela rezervi postalo njihova veoma značajna komponenta — sa oko šest odsto pre četrnaest godina na približno petinu danas
