Како је уништаван ГСП: На јавно предузеће се "накачи" приватна фирма која као пијавица "пије паре"

Наиме, на неко од јавних предузећа наслоните вашу приватну фирму или фирму блиског пријатеља или партијског друга и онда уговором о пословно-техничкој сарадњи почињете да „музете џина“, узимате му добар део његових прихода у послу који је могао и сам да ради!

Успут му дајете неку минималну закупнину, коју, како године пролазе уопште не плаћате, тако да остварујете стопостотни профит!!! И кад се "грогирани џин“ мало освести и реши да раскине овај уговор, онда крећете са тужбама, тражењем неке виртуелне добити, неких фантомских уложених новчаних средстава…

КАКО ЈЕ ДС НАМЕШТАЛА ТЕНДЕРЕ: Измисле услов да искључе конкуренцију, а посао оде "ортачким" фирмама

Највеће афере које су се у медијима везивале за Драгана Ђиласа

Е, у таквој ситуацији се сада налази ГСП Београд, после скидања са грбаче фирме Масел Гроуп ДОО са Звездаре која од 2001. године као пијавица "пије паре" ове фирме за рекламни простор у унутрашњем делу аутобуса, тролејбуса и трамваја по слову Уговора број 990 о пословно техничкој сарадњи из 22.01 2001.године. При томе ни трага о томе, како је баш ова фирма добила тај посао, да „продаје памет“, да има у закупу овај простор и да убира приходе продајући га трећим лицима, пише embargo.rs.

Још је већа мистерија чињеница да је ова „пијавица“ наслоњена на ово јавно предузеће опстала све ове године, а да би после раскида уговора из 2015. кренула у судски спор подношењем тужбе Привредном суду у фебруару  прошле године тражећи одштету од фантастичних 120 милиона динара, за ваљда изгубљену добит и „нека“ уложена средства у опрему…

Градско правобранилаштво је одмах реаговало противтужбом, оспоравајући тужбени захтев у целости и изражавајући не мало чуђење, како неко може бити толико дрзак и бахат да поред вишегодишњих милионских неизмирених обавеза према закуподавцу (ГСП-у Београда) може тражити виртуелну изгубљену добит и повраћај уложених средстава у неком будућем кафкијанском судском процесу: о каквим је средствима реч, кад се у креирању реклама клијентима, по правилу осим рекламирања наплаћује и израда рекламе…

Комплетан овај случај требало је да буде решен вансудским поравнањем ГСП-а и фирме Масел у фебруару 2014.године. Прихватиле су  и потписале обе стране. У њему је записано  да је укупно потраживање ГСП-а по слову уговора из 2001. до тренутка  потписивања вансудског поравнања 81.750.803,37 динара  са урачунатом каматом.

ГСП је у децембру 2013.поднео Привредном суду предлог за доношење  решења  о извршењу на основу веродостојне исправе ( фактуре) , да би после само седам дана Привредни суд донео решење о извршењу. На  то решење Масел подноси у јануару 2014.приговор, који се усваја и ставља се ван снаге решење о извршењу и упућују се обе странке на парнично одељење: јер је усвојено потраживање Масел-а  према ГСП-у  у износу од 28.006.315,57 динара  на име брендирања возила  за кампање  за Град Београд и Комуналну полицију.

И прихватио је ГСП да се дуг од 81 милион и нешто динара умањи за тај  износ „фамозног брендирања“… И обе стране су то потписале и парафом обећале  испуњење договореног. Масел се обавезао да ће  тај дуг измирити у 24 једнаке месечне рате.Као гаранцију се обавезао да преда 24 бланко оверене и потписане менице… И опет ћорак. Изгледа да рукловодство Масел-а није научило да плаћа, већ само да наплаћује?

Кад је потрошен и последњи адут добре воље у празно, ГСП званично обавештава у октобру 2015. ( значи после скоро годину и по дана нове толеранције?!)  Масел  да раскида уговор и да им даје отказни рок од 30 дана. У  званичном допису генералног директора ГСП-а, Жељка Милковића се наводи да се фирма Масел није држала договора по вансусдском поравнању, да су нове обавезе после вансусдског поравнања нарасле на 10.575.360,00 динара. У овом допису се наводи  све чега се није Масел придржавао а што му је била уговорена обавеза: да ГСП-у доставља  уредну докуменатцију уговоре са клијентима који су се рекламирали, да је била обавеза да приходе од рекламе деле 50-50 одсто, кад се одбију трошкови, а уместо тога  имали су класичан закуподавни однос,  да их обавештавају о ценовнику огласног простора у возилима… Ништа од тога није испоштовано.

Немајући више избора – Масел подноси тужбу  у којој тражи, по општем мишљењу стручњака,  сасвим бесмислену одштету?! Траже одштету, а годинама  дугују… У септембру би требало да се одржи рочиште, по тужби и контратужби Града Београда.