ИЗБОРИ У ДОБА КОРОНЕ: Шта је истина о бојкоту и странкама у бојкоту?

Скупштина Србије / Извор: Профимедиа

Опозициона коалиција, Савез за Србију, одлучила се на бојкот.

У Србији, као и многим земљама у Европи и свету, 2020. је изборна година. И, као што је опште познато, избори који су били заказани за крај априла, због борбе против пандемије covid-19 и ванредног стања одложени су за време после сузбијања вируса, односно после ванредног стања, па су тако заказани за 21. јун.

НИСУ УСПЕЛИ САМИ ПА МОЛЕ ПАТРИЈАРХА ЗА ПОМОЋ: Двери Иринеју упутиле чудан захтев

ГО СНС Ваљево представио план и програм 2020-2024: Ваљево креће напред за бољи живот свих грађана (ФОТО)

Важније је здравље од политичке победе: Пораст заражених мења датум избора?

Специфичност ових избора у Србији јесте и то што је једна опозициона коалиција, Савез за Србију, одлучила да их бојкотује пре појаве covid-19, још у другој половини 2019. године, аргументујући своје ставове на различите начине, али суштински због статуса у гласачком телу и могућности да освоје тек неких 8-9% гласова. То су то од почетка истицали њихови политички противници из власти и других опозиционих странака које су остале ван СзС-а и Споразума с народом и које су се бориле за свој део гласачког тела, покушавајући да разбију медијски наратив да је једина опозиција управо СзС, иако он реално не окупља чак ни опозициону већину.

Тамо где су чланови ове коалиције веровали да постоји некаква шанса за победу, они су одлучили да на изборе и изађу, па су се двојица локалних лидера издвојила из Савеза и још пре појаве covid-19 поднела своје изборне листе. Већ тада је било јасно да је прича о бојкоту само прича. Онда је дошао covid-19. После тешке, али успешне борбе државних институција са вирусом дошло је време за повратак у нормалне животне токове, па тако и у изборни процес који је био прекинут ванредним стањем. Својим ранијим ставовима о немогућности одржавања избора, Савез за Србију додао је и здравствене услове, тврдећи да су и они препрека одржавању избора у другој половини јуна.

Симптоматично је то да све ове тврдње долазе од политичара који су по струци правници, професори српског језика, машински инжењери и слично док епидемиолози и други лекари тврде да се избори могу одржати уз поштовање одређених мера заштите, као што је то био случај у другим земљама. Наиме, чак и у јеку најжешће пандемије и борбе против covid-19, избори су одржани у Француској, Словачкој, Израелу, Јужној Кореји и још неким државама. У Пољској, Чешкој, Исланду и Хрватској су заказани за јун месец, исто као и у Србији. Дакле, избори у доба короне нису изузетак, већ правило јер свака држава мора да се враћа нормалном животу, а политички процеси су саставни део нормалног живота демократских држава.

Прави разлози ове и оволике "бриге" за здравље народа добили су на тежини тек кад се једна од странака, Покрет слободних грађана, које су биле за бојкот одлучила за излазак на изборе, с једне стране, а с друге када је коалиција око Драгана Ђиласа још једном одбацила могућност да на изборе изађе на платформи коју је предложио Борис Тадић. Наиме, ПСГ је одлучио да изађе на изборе и да на тај начин постане парламентарна странка која ће своју борбу водити кроз институције, где политичкој борби и јесте место и због тога су нападнути са свих страна од својих дојучерашњих савезника. И Трифуновић и Тадић су "изнутра" разоткрили праве разлоге за бојкот и дали им на тежини јер не долазе од политичких противника СзС-а већ од њихових партнера.

Странке у Савезу за Србију просто немају капацитет да учествују на изборима. Ни појединачно, ни као коалиција. Појединачно, ниједна од четири веће странке у коалицији – Двери, Народна странка, Демократска странка и Странка слободе и правде – није ни близу цензуса. Ниједна од њих нема озбиљну инфраструктуру (чак ни ДС која номинално још увек има око 150 одбора, али реално функционише мање од половине), нити постоји спремност за рад на терену, а и сами лидерски капацитети њихових председника су упитни.

Ово су само неки од разлога. Зато су ове странке и формирале коалицију. Но, уместо да јој поставе реалне циљеве који уважавају њихове капацитете, а то је улазак у парламент, они су као циљ поставили аутоматску смену власти и одлучили су да учествују само на оним изборима који ће до тога довести. Када су видели колико је тај циљ нереалан, одлучили су се за бојкот у покушају да прикрију своју реалну снагу или, речима Бориса Тадића – многи који су за бојкот у ствари не желе на изборе како се не би видело колика је њихова слабост. То је једина истина о бојкоту. Све друге приче о бојкоту су само приче.

Лутовац развио стратегију да спречи СВОЈУ СМЕНУ: Демократе 31. маја решавају своју судбину