IZBORI U DOBA KORONE: Šta je istina o bojkotu i strankama u bojkotu?
U Srbiji, kao i mnogim zemljama u Evropi i svetu, 2020. je izborna godina. I, kao što je opšte poznato, izbori koji su bili zakazani za kraj aprila, zbog borbe protiv pandemije covid-19 i vanrednog stanja odloženi su za vreme posle suzbijanja virusa, odnosno posle vanrednog stanja, pa su tako zakazani za 21. jun.
NISU USPELI SAMI PA MOLE PATRIJARHA ZA POMOĆ: Dveri Irineju uputile čudan zahtev
GO SNS Valjevo predstavio plan i program 2020-2024: Valjevo kreće napred za bolji život svih građana (FOTO)
Važnije je zdravlje od političke pobede: Porast zaraženih menja datum izbora?
Specifičnost ovih izbora u Srbiji jeste i to što je jedna opoziciona koalicija, Savez za Srbiju, odlučila da ih bojkotuje pre pojave covid-19, još u drugoj polovini 2019. godine, argumentujući svoje stavove na različite načine, ali suštinski zbog statusa u glasačkom telu i mogućnosti da osvoje tek nekih 8-9% glasova. To su to od početka isticali njihovi politički protivnici iz vlasti i drugih opozicionih stranaka koje su ostale van SzS-a i Sporazuma s narodom i koje su se borile za svoj deo glasačkog tela, pokušavajući da razbiju medijski narativ da je jedina opozicija upravo SzS, iako on realno ne okuplja čak ni opozicionu većinu.
Tamo gde su članovi ove koalicije verovali da postoji nekakva šansa za pobedu, oni su odlučili da na izbore i izađu, pa su se dvojica lokalnih lidera izdvojila iz Saveza i još pre pojave covid-19 podnela svoje izborne liste. Već tada je bilo jasno da je priča o bojkotu samo priča. Onda je došao covid-19. Posle teške, ali uspešne borbe državnih institucija sa virusom došlo je vreme za povratak u normalne životne tokove, pa tako i u izborni proces koji je bio prekinut vanrednim stanjem. Svojim ranijim stavovima o nemogućnosti održavanja izbora, Savez za Srbiju dodao je i zdravstvene uslove, tvrdeći da su i oni prepreka održavanju izbora u drugoj polovini juna.
Simptomatično je to da sve ove tvrdnje dolaze od političara koji su po struci pravnici, profesori srpskog jezika, mašinski inženjeri i slično dok epidemiolozi i drugi lekari tvrde da se izbori mogu održati uz poštovanje određenih mera zaštite, kao što je to bio slučaj u drugim zemljama. Naime, čak i u jeku najžešće pandemije i borbe protiv covid-19, izbori su održani u Francuskoj, Slovačkoj, Izraelu, Južnoj Koreji i još nekim državama. U Poljskoj, Češkoj, Islandu i Hrvatskoj su zakazani za jun mesec, isto kao i u Srbiji. Dakle, izbori u doba korone nisu izuzetak, već pravilo jer svaka država mora da se vraća normalnom životu, a politički procesi su sastavni deo normalnog života demokratskih država.
Pravi razlozi ove i ovolike "brige" za zdravlje naroda dobili su na težini tek kad se jedna od stranaka, Pokret slobodnih građana, koje su bile za bojkot odlučila za izlazak na izbore, s jedne strane, a s druge kada je koalicija oko Dragana Đilasa još jednom odbacila mogućnost da na izbore izađe na platformi koju je predložio Boris Tadić. Naime, PSG je odlučio da izađe na izbore i da na taj način postane parlamentarna stranka koja će svoju borbu voditi kroz institucije, gde političkoj borbi i jeste mesto i zbog toga su napadnuti sa svih strana od svojih dojučerašnjih saveznika. I Trifunović i Tadić su "iznutra" razotkrili prave razloge za bojkot i dali im na težini jer ne dolaze od političkih protivnika SzS-a već od njihovih partnera.
Stranke u Savezu za Srbiju prosto nemaju kapacitet da učestvuju na izborima. Ni pojedinačno, ni kao koalicija. Pojedinačno, nijedna od četiri veće stranke u koaliciji – Dveri, Narodna stranka, Demokratska stranka i Stranka slobode i pravde – nije ni blizu cenzusa. Nijedna od njih nema ozbiljnu infrastrukturu (čak ni DS koja nominalno još uvek ima oko 150 odbora, ali realno funkcioniše manje od polovine), niti postoji spremnost za rad na terenu, a i sami liderski kapaciteti njihovih predsednika su upitni.
Ovo su samo neki od razloga. Zato su ove stranke i formirale koaliciju. No, umesto da joj postave realne ciljeve koji uvažavaju njihove kapacitete, a to je ulazak u parlament, oni su kao cilj postavili automatsku smenu vlasti i odlučili su da učestvuju samo na onim izborima koji će do toga dovesti. Kada su videli koliko je taj cilj nerealan, odlučili su se za bojkot u pokušaju da prikriju svoju realnu snagu ili, rečima Borisa Tadića – mnogi koji su za bojkot u stvari ne žele na izbore kako se ne bi videlo kolika je njihova slabost. To je jedina istina o bojkotu. Sve druge priče o bojkotu su samo priče.
Lutovac razvio strategiju da spreči SVOJU SMENU: Demokrate 31. maja rešavaju svoju sudbinu
POTPUNI FIJASKO OPOZICIJE! Najavljivali spektakl, na protest im došlo TRISTA LJUDI (FOTO)
Marković: Borko nije dovoljno promeniti lično ime i naziv stranke
"Cenzus je za luzere, a mi se borimo za bolji rezultat" Đurić najavio ulazak UDS u parlament
JAVNI BELEŽNICI ODGOVORILI NA OPTUŽBE: Nismo opstruirali prikupljanje potpisa za Zelenovićevu listu