ВИЗИЈА ДЕСЕТ ГОДИНА УНАПРЕД: Како је Вучић успео да придобије Запад, врати питање Косова за сто и матира приштинску страну
Нова рунда преговора између Београда и Приштине завршена је синоћ неуспехом будући да је приштинска страна одбила компромисни предлог Европске уније.
Десет годна након потписивања Бриселског споразума Приштина и даље одбија да формира Заједницу српских општина док званични Београд неуморно наставља да води политку мира и чува стабилност на овом простору.
"ВУЧИЋ ПРИХВАТИО КОМПРОМИС, КУРТИ ТРАЖИ ПРИЗНАЊЕ" Борељ обелоданио детаље састанка у Бриселу
"РАЧУНАМ ДА ЈЕ МИР У ИНТЕРЕСУ ОБЕ СТРАНЕ" Вучић послао снажну поруку након дијалога у Бриселу (ВИДЕО)
"ВУЧИЋЕВ УСЛОВ ПОСТАО ЈЕ СТАВ ЕУ!" Паника у Приштини, Куртијев кабинет објавио документ: Прво ЗСО, па онда све остало!
Иако су представници бившег режима, који су косовску независност предали у руке екстремистима у Приштини, чак добијали и насловне стране са захвалницима у албанским медијима, оштро критиковали Бриселски споразум као издају, сада ћуте као заливени након последње рунде дијалога у Бриселу која је показала сво десетогодишње умеће и политичку визију председника Србије Александра Вучића.
Тако је годинама након поданичке и губитничке политике претходне власти демократа, Србија коначно почела поново да добија и успоставља "српске институције" на Косову. Баш оне институције које су лажне патриоте и представници бившег режима протерали из јужне спрске покрајине.
Потписивањем Заједнице српских општина 2013. и 2015. године по први пут јасно дефинисани елементи будуће српске самоуправе на Косову. Била је ово велика и снажна дипломатска победа Београда која је несумњиво значила и крај једног периода државе у којој су њени лидери ћутали на проглашавање независности Косова и протеривање свог становништва, довели до негативног мишљења Међународног суда правде и успоставили границу на Јарињу и Брњаку.
Данас се са правом се може констатовати како је политика актуелне власти према косовском питању издржала тест времена будући да су универзални принципи за које се Србија тада залагала до данас остали исти, сачували кредибилитет Србије на међународном плану али и постали брана сваком притиску према нашој земљи.
На самом почетку, ваља напоменути да је захваљујући одговорним и пре свега, далековидим потезима власти, Србија добила деценију мира, створила услове за укупан привредни препород те оснажила своју позицију на глобалној арени.
Под руководством премијера а потом и председника Вучића, Србија је показала да је конструктиван и кредибилан партнер будући да су све оне одредбе Бриселског споразума на чију се имплементацију Београд обавезао испуњене у потпуности.
Ово се пре свега односи на интеграцију правосуђа, полиције и цивилне заштите у косовски систем, омогућавање и одржавање локалних избора на северу покрајине, потпуну примену споразума о телекомуникацијама са српске стране, конструктиван приступ према енергетском питању укључујући и недавно усаглашену Мапу пута за примену енергетских споразума из 2013. године.
Насупрот јефтиној демагогији и политиканству који се са правом могу приписати Приштини али и неким бившим домаћим вршиоцима власти, Београд је последњих десет година, у очима Међународне заједнице стекао висок степен поверења и израстао у озбиљног и поштованог партнера.
Оваква тврдња може се оправдано градити, јер је Србија примени потписаних споразума увек приступала у доброј вери без калкулација, унутрашњих притисака, озбиљно схватајући своје обавезе неретко чак, посежући и за оним мање популарним мерама.
Истовремено, Приштина је упорно подривала дијалог не испуњавајући једину кључну обавезу из дијалога - оснивање Заједнице српских општина.
У пракси, власти лажне државе Косово су, без изузетка, тражиле начин да потписане обавезе избегну на начин да су дестабилизацијом прилика на терену испостављале увек нове услове.
Чак и у таквим условима, када су неоправданом и прекомерном употребом силе косовски Срби брутално нападани, прогоњени, затварани и осуђивани - Србија није одустала од своје борбе за мир и стабилност.
Уместо емотивне и непромишљене реакције, председник Вучић је најчешће позивао на "очување хладне главе насупрот врућег срца" не дозволивши притом, да Србија буде уведена у било какву спиралу насиља и сценарио који сигурно не би одговарао нашим државним и националним интересима.
На овај начин, сачуван је мир - највећа и најважнија цивилизацијска вредност и тековина.
Баш овакав приступ Београда омогућио је да се донекле, промени укупан однос политичког Запада према интересима Србије и Срба на Космету.
Тако се представници Међународне заједнице више не либе да јавно идентификују, осуде па чак и казне приштинску страну због поткопавања темеља бриселског дијалога али и мира на западном Балкану.
Захваљујући политици мира коју афирмише Србија, наша држава је добила не само декларативну подршку већ пре свега, значајну економску помоћ Европске уније и међународних финансијских институција, због чега се аргументовано може тврдити како међународни рејтинг и поверење земље убрзано расту.
Са друге стране није на одмет констатовати како се од политике "батине и шаргарепе" Брисела очигледно одустало на дужи рок.
Насупрот оне Србије коју су претходне власти несумњиво, довеле у положај подређености и потчињености према Западу, нова Србија је отворена према свету - она је стекла улогу модерног партнера па чак и савезника у очима како оних са истока тако и оних са супротне стране геополитчке арене.
Ставови Београда се данас слушају, а интереси уважавају.
Косовска политка кроз призму украјинске кризе
У мору повећаних тензија и неразумевања услед украјинске кризе, Вучић је одлучио да не руши мостове који су грађени вековима уназад и пресеца преко ноћи нешто за шта нема поуздане податке да је добро за будућност и интересе државе и грађана Србије.
Тако се од почетка анексије Крима, Србија поставила веома опрезно уважавајући актуелне геополитичке околности али пре свега, поштујући међународно право.
Неуморно указујући свету на флагрантно кршење одредби кључних аката међународног јавног права, Србија је фактички "одузела" морално право једном делу Међународне заједнице да од наше земље тражи оно што ни сама није умела да испоштује у случају Косова.
Тако су и почетни притисци у вези са јавном осудом анексије Крима врло брзо доживели свој крах.
Постало је јасно да се са Србијом више не разговара језиком уцена и притисака.
Београд је остао снажан политички и економски парнтер и Бриселу и Вашингтону истовремено чувајући своје традиционалне везе са Руском Федерацијом.
На тај начин заштићена је међународноправна позиција Србије будући да кроз систем Савета безбедности УН није могла бити потврђена ниједна одлука која би ишла на штету Србије.
Најбољи доказ исправне и државотворне политке наше земље јесте чињеница да чак ни у овом времену метежа и рата у Украјини, наша земља није доживела већа економска оптерећења, казне или понижења.
Србија још увек успева да плива у прокламованој политици војне неутралности водећи рачуна о својим државним и националним интересима.
Како је већ речено на почетку, један од најважнијих интереса Србије данас је формирање Заједнице српских општина.
Шта је Заједница српских општина?
ЗСО на Косову је одређена као правни субјект дефинисан Статутом са циљевима одређивања јавних функција и пружања услуга.
Предвиђено је да она има Скупштину, председника, Савет, Одбор, Управу, Канцеларију за жалбе, Седиште и сопствени буџет који ће моћи да финансира и Република Србија.
Можда власти у Приштини заиста нису стигле да прочитају опште и завршне одредбе споразума, где се наводи да ће Заједница имати своја обележја, грб и заставу, а такође има право на покретну и непокретну имовину, учешће у власништву предузећа. Ако Тачи и Харадинај нису стигли то да виде, онда ће њихов кошмар бити додатно гори када то сазнају, па се може очекивати и презнојавање у сну албанских вођа на Косову и Метохији.
Председника и потпредседника ЗСО бираће Скупштина из редова чланова скупштина општина које чине Заједницу и њихових градоначелника, а Скупштину чине представници именовани од стране сваке од општина у Заједници понаособ, а из редова њихових изабраних чланова.
Савет би представљао једно саветодавно тело које ће чинити највише 30 чланова из редова житеља општина које чине Заједницу, укључујући све градоначелнике општина које су део Заједнице.
ЗСО ће имати и Одбор који ће чинити седам чланова изабраних од стране Скупштине из редова градоначелника и житеља општина које су део Заједнице.
Планирано је да ЗСО чине општине Северна Косовска Митровица, Зубин Поток, Лепосавић, Звечан, Штрпце, Клокот-Врбовац, Грачаница, Ново Брдо, Ранилуг и Партеш.
