VIZIJA DESET GODINA UNAPRED: Kako je Vučić uspeo da pridobije Zapad, vrati pitanje Kosova za sto i matira prištinsku stranu

Deset godna nakon potpisivanja Briselskog sporazuma Priština i dalje odbija da formira Zajednicu srpskih opština dok zvanični Beograd neumorno nastavlja da vodi politku mira i čuva stabilnost na ovom prostoru.

Iako su predstavnici bivšeg režima, koji su kosovsku nezavisnost predali u ruke ekstremistima u Prištini, čak dobijali i naslovne strane sa zahvalnicima u albanskim medijima, oštro kritikovali Briselski sporazum kao izdaju, sada ćute kao zaliveni nakon poslednje runde dijaloga u Briselu koja je pokazala svo desetogodišnje umeće i političku viziju predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Tako je godinama nakon podaničke i gubitničke politike prethodne vlasti demokrata, Srbija konačno počela ponovo da dobija i uspostavlja "srpske institucije" na Kosovu. Baš one institucije koje su lažne patriote i predstavnici bivšeg režima proterali iz južne sprske pokrajine.

Potpisivanjem Zajednice srpskih opština 2013. i 2015. godine po prvi put jasno definisani elementi buduće srpske samouprave na Kosovu. Bila je ovo velika i snažna diplomatska pobeda Beograda koja je nesumnjivo značila i kraj jednog perioda države u kojoj su njeni lideri ćutali na proglašavanje nezavisnosti Kosova i proterivanje svog stanovništva, doveli do negativnog mišljenja Međunarodnog suda pravde i uspostavili granicu na Jarinju i Brnjaku.

Danas se sa pravom se može konstatovati kako je politika aktuelne vlasti prema kosovskom pitanju izdržala test vremena budući da su univerzalni principi za koje se Srbija tada zalagala do danas ostali isti, sačuvali kredibilitet Srbije na međunarodnom planu ali i postali brana svakom pritisku prema našoj zemlji.

Na samom početku, valja napomenuti da je zahvaljujući odgovornim i pre svega, dalekovidim potezima vlasti, Srbija dobila deceniju mira, stvorila uslove za ukupan privredni preporod te osnažila svoju poziciju na globalnoj areni.

Pod rukovodstvom premijera a potom i predsednika Vučića, Srbija je pokazala da je konstruktivan i kredibilan partner budući da su sve one odredbe Briselskog sporazuma na čiju se implementaciju Beograd obavezao ispunjene u potpunosti.

Ovo se pre svega odnosi na integraciju pravosuđa, policije i civilne zaštite u kosovski sistem, omogućavanje i održavanje lokalnih izbora na severu pokrajine, potpunu primenu sporazuma o telekomunikacijama sa srpske strane, konstruktivan pristup prema energetskom pitanju uključujući i nedavno usaglašenu Mapu puta za primenu energetskih sporazuma iz 2013. godine.

Nasuprot jeftinoj demagogiji i politikanstvu koji se sa pravom mogu pripisati Prištini ali i nekim bivšim domaćim vršiocima vlasti, Beograd je poslednjih deset godina, u očima Međunarodne zajednice stekao visok stepen poverenja i izrastao u ozbiljnog i poštovanog partnera.

Ovakva tvrdnja može se opravdano graditi, jer je Srbija primeni potpisanih sporazuma uvek pristupala u dobroj veri bez kalkulacija, unutrašnjih pritisaka, ozbiljno shvatajući svoje obaveze neretko čak, posežući i za onim manje popularnim merama.

Istovremeno, Priština je uporno podrivala dijalog ne ispunjavajući jedinu ključnu obavezu iz dijaloga - osnivanje Zajednice srpskih opština.

U praksi, vlasti lažne države Kosovo su, bez izuzetka, tražile način da potpisane obaveze izbegnu na način da su destabilizacijom prilika na terenu ispostavljale uvek nove uslove.

Čak i u takvim uslovima, kada su neopravdanom i prekomernom upotrebom sile kosovski Srbi brutalno napadani, progonjeni, zatvarani i osuđivani - Srbija nije odustala od svoje borbe za mir i stabilnost.

Umesto emotivne i nepromišljene reakcije, predsednik Vučić je najčešće pozivao na "očuvanje hladne glave nasuprot vrućeg srca" ne dozvolivši pritom, da Srbija bude uvedena u bilo kakvu spiralu nasilja i scenario koji sigurno ne bi odgovarao našim državnim i nacionalnim interesima.

Na ovaj način, sačuvan je mir - najveća i najvažnija civilizacijska vrednost i tekovina.

Baš ovakav pristup Beograda omogućio je da se donekle, promeni ukupan odnos političkog Zapada prema interesima Srbije i Srba na Kosmetu.

Tako se predstavnici Međunarodne zajednice više ne libe da javno identifikuju, osude pa čak i kazne prištinsku stranu zbog potkopavanja temelja briselskog dijaloga ali i mira na zapadnom Balkanu. 

Zahvaljujući politici mira koju afirmiše Srbija, naša država je dobila ne samo deklarativnu podršku već pre svega, značajnu ekonomsku pomoć Evropske unije i međunarodnih finansijskih institucija, zbog čega se argumentovano može tvrditi kako međunarodni rejting i poverenje zemlje ubrzano rastu.

Sa druge strane nije na odmet konstatovati kako se od politike "batine i šargarepe" Brisela očigledno odustalo na duži rok.

Nasuprot one Srbije koju su prethodne vlasti nesumnjivo, dovele u položaj podređenosti i potčinjenosti prema Zapadu, nova Srbija je otvorena prema svetu - ona je stekla ulogu modernog partnera pa čak i saveznika u očima kako onih sa istoka tako i onih sa suprotne strane geopolitčke arene.

Stavovi Beograda se danas slušaju, a interesi uvažavaju.

Kosovska politka kroz prizmu ukrajinske krize

U moru povećanih tenzija i nerazumevanja usled ukrajinske krize, Vučić je odlučio da ne ruši mostove koji su građeni vekovima unazad i preseca preko noći nešto za šta nema pouzdane podatke da je dobro za budućnost i interese države i građana Srbije.

Tako se od početka aneksije Krima, Srbija postavila veoma oprezno uvažavajući aktuelne geopolitičke okolnosti ali pre svega, poštujući međunarodno pravo.

Neumorno ukazujući svetu na flagrantno kršenje odredbi ključnih akata međunarodnog javnog prava, Srbija je faktički "oduzela" moralno pravo jednom delu Međunarodne zajednice da od naše zemlje traži ono što ni sama nije umela da ispoštuje u slučaju Kosova.

Tako su i početni pritisci u vezi sa javnom osudom aneksije Krima vrlo brzo doživeli svoj krah.

Postalo je jasno da se sa Srbijom više ne razgovara jezikom ucena i pritisaka.

Beograd je ostao snažan politički i ekonomski parnter i Briselu i Vašingtonu istovremeno čuvajući svoje tradicionalne veze sa Ruskom Federacijom.

Na taj način zaštićena je međunarodnopravna pozicija Srbije budući da kroz sistem Saveta bezbednosti UN nije mogla biti potvrđena nijedna odluka koja bi išla na štetu Srbije.

Najbolji dokaz ispravne i državotvorne politke naše zemlje jeste činjenica da čak ni u ovom vremenu meteža i rata u Ukrajini, naša zemlja nije doživela veća ekonomska opterećenja, kazne ili poniženja.

Srbija još uvek uspeva da pliva u proklamovanoj politici vojne neutralnosti vodeći računa o svojim državnim i nacionalnim interesima.

Kako je već rečeno na početku, jedan od najvažnijih interesa Srbije danas je formiranje Zajednice srpskih opština.

Šta je Zajednica srpskih opština?

ZSO na Kosovu je određena kao pravni subjekt definisan Statutom sa ciljevima određivanja javnih funkcija i pružanja usluga.

Predviđeno je da ona ima Skupštinu, predsednika, Savet, Odbor, Upravu, Kancelariju za žalbe, Sedište i sopstveni budžet koji će moći da finansira i Republika Srbija.

Možda vlasti u Prištini zaista nisu stigle da pročitaju opšte i završne odredbe sporazuma, gde se navodi da će Zajednica imati svoja obeležja, grb i zastavu, a takođe ima pravo na pokretnu i nepokretnu imovinu, učešće u vlasništvu preduzeća. Ako Tači i Haradinaj nisu stigli to da vide, onda će njihov košmar biti dodatno gori kada to saznaju, pa se može očekivati i preznojavanje u snu albanskih vođa na Kosovu i Metohiji.

Predsednika i potpredsednika ZSO biraće Skupština iz redova članova skupština opština koje čine Zajednicu i njihovih gradonačelnika, a Skupštinu čine predstavnici imenovani od strane svake od opština u Zajednici ponaosob, a iz redova njihovih izabranih članova. 

Savet bi predstavljao jedno savetodavno telo koje će činiti najviše 30 članova iz redova žitelja opština koje čine Zajednicu, uključujući sve gradonačelnike opština koje su deo Zajednice. 

ZSO će imati i Odbor koji će činiti sedam članova izabranih od strane Skupštine iz redova gradonačelnika i žitelja opština koje su deo Zajednice.

Planirano je da ZSO čine opštine Severna Kosovska Mitrovica, Zubin Potok, Leposavić, Zvečan, Štrpce, Klokot-Vrbovac, Gračanica, Novo Brdo, Ranilug i Parteš.