ЕУ почиње убрзано да враћа мигранте на КиМ
Европска унија је идентификовала седам земаља које сматра безбедним земљама порекла, као део предлога за убрзање поступака азила, посебно за грађане из тих земаља.
Грађани са Косова, из Бангладеша, Колумбије, Египта, Индије, Марока и Туниса би имали убрзан процес разматрања захтева, који би трајао највише три месеца, под претпоставком да је вероватно да ће њихови захтеви бити одбијени, пренео је BBC.
Маркус Ламерт из Европске комисије рекао је да ће то бити "динамична листа" која може бити проширена или ревидирана, с могућношћу суспензије или уклањања земаља које више не буду сматране безбедним.
Од када су земље ЕУ доживеле велики прилив нерегуларних миграната током 2015–2016. године, настоје да реформишу правила о азилу.
Споразум о миграцијама и азилу постигнут је прошле године, али како ступа на снагу тек у јуну 2026, ЕУ жели да усвоји два кључна правила за убрзање обраде захтева.
Лидери ЕУ су прошле године позвали Комисију да представи планове за убрзање враћања миграната, јер статистика показује да је мање од 20 одсто људи којима је наложено да напусте ЕУ заиста и враћено у земље порекла.
Према предложеним правилима, земље чланице ЕУ би могле да убрзано процесуирају захтеве људи који долазе из безбедних земаља или земаља из којих највише 20 одсто тражилаца азила добије заштиту.
Европске земље које су кандидати за чланство у ЕУ аутоматски ће се сматрати безбедним, иако су изузеци могући, на пример за земље које су у рату, попут Украјине.
Међу земљама које су се залагале за реформу је и Италија, која је од 2015. забележила велики прилив миграната. Друге земље, попут Немачке, увеле су граничне контроле у покушају да ограниче нерегуларне миграције.
Иако неколико земаља чланица већ има сопствене листе безбедних земаља, сматра се да би јединствена листа на нивоу ЕУ могла да обесхрабри тражиоце азила да циљају државе са лабавијим правилима.
Мароко, Тунис и Египат су забележили велики број нерегуларних миграната који су последњих година покушали да пређу Средоземно море.
Листу је поздравила десничарска влада Ђорђе Мелони. Министар унутрашњих послова Матео Пијантедози оценио је као успех то што су Бангладеш, Египат и Тунис укључени на листу, упркос „чисто идеолошком политичком противљењу“.
Италијански судови су блокирали покушај Мелонијеве да пошаље египатске и бангладешке мигранте у центре за притвор у Албанији, јер, иако је италијанска влада њихове земље сматрала безбеднима, Суд правде Европске уније је пресудио да се земља не може сматрати безбедном уколико све њене регије и мањине нису безбедне.
Нови предлози сада морају да буду одобрени и од стране Европског парламента и држава чланица ЕУ, а неке организације за људска права већ су изразиле забринутост због тих планова.
Мрежа организација за људска права ЕуроМед Rights упозорила је да је погрешно и опасно означити ових седам земаља као безбедне, јер укључују "земље са документованим кршењима људских права и ограниченом заштитом како сопствених грађана, тако и миграната".
"Ми не правимо уступке када су у питању основна и људска права", изјавио је портпарол Комисије Маркус Ламерт.
"Према законима ЕУ, државе чланице морају да спроводе појединачне процене сваког захтева за азил у сваком појединачном случају".
Србија Данас/BBC
