Одлазак Аљбина Куртија као потенцијална прекретница: Да ли српска заједница на Косову улази у фазу смиривања тензија или само нове форме политичког притиска?

Курти је познат по ригидном ставу према Србима, нарочито према структурама које су део тзв. "српских паралелних институција" и Северу Косова. Његов одлазак би могао да отвори простор за мекши приступ према српској заједници, укључујући:

Веће уважавање Бриселског споразума.

Смањење присуства специјалних јединица РОСУ у српским срединама.

Потенцијално релаксирање односа и лакше обнављање дијалога са Београдом.

Већа отвореност за компромис

Курти је више пута јавно истицао да је против формирања Заједнице српских општина (ЗСО). Његов наследник, уколико буде политички прагматичнији или под већим међународним притиском, могао би бити спремнији на уступке у том правцу.

Побољшање односа са међународним актерима

Курти је у више наврата критикован и од стране ЕУ и САД због тврдоглавости и унилатералних потеза. Његов одлазак може олакшати поновно покретање преговора у конструктивнијем тону, што би могло ићи у корист српске заједнице на терену.

Шта може остати исто или чак погоршати се?

Ако Курти буде замењен неким сличне идеолошке оријентације (нпр. из његове странке Самоопредељење), политика према Србима се можда неће суштински променити. Напротив, неки желе да наставе његов курс под паролом „владавине права“, што може значити наставак притисака.

Повећана унутрашња нестабилност

Курти има широку подршку међу Албанцима, нарочито код младих и дијаспоре. Његов изненадни одлазак могао би изазвати политичку кризу, ванредне изборе, па чак и уличне протесте – што би створило нестабилност у којој би Срби, као мањина, могли поново постати колатерална штета.

Могућност манипулације темом Срба за унутрашње политичке поене

Нови лидер, желећи да се профилира, може појачати националистичку реторику према Србима да би се додворио албанском бирачком телу – као што је Курти чинио у више наврата.

Одлазак Аљбина Куртија може бити прекретница, али само ако га наследи неко ко је реално заинтересован за компромис и стабилност. Промене које би ишле у корист Срба на КиМ зависиће првенствено од:

Међународног притиска (посебно САД и ЕУ).

Профила нове власти у Приштини.

Активности Београда у дијалогу.

У сваком случају, његов одлазак би донео нову динамику – макар привремено – јер би омогућио ресетовање неких наратива и потенцијално нови почетак у дијалогу.

Могући наследници:

        1.  Рамусх Харадинај (Алијанса за будућност Косова)

Политички профил: Ратни командант, националиста, али склон „диловима“ са Западом.

Став према Србима: Тврд, али често популистички – уме да користи српско питање за домаћу политичку корист.

Могуће промене: Нагласак на „безбедност“ и милитаризацију севера, али подложан утицају САД (који би могли обуздавати екстремне потезе). Потенцијално агресивнији приступ него Курти, али уз више простора за договоре иза затворених врата.

       2.   Кадри Весели / ПДК (Демократска партија Косова - ако се врати у политички живот)

Политички профил: Класична политичка елита Косова, ослоњена на старе структуре власти и међународну подршку.

Став према Србима: Углавном прагматичан – нису склони великим провокацијама ако нису под притиском.

Могуће промене: Већа спремност да се поштују споразуми из Брисела, укључујући ЗСО – али све кроз „косовске институције“.

       3.  Нови кандидат из Самоопредељења (ако Курти предложи наследника)

Политички профил: Идеолошки сличан Куртију, али можда мање конфронтационог стила.

Став према Србима: Наставак исте политике, можда уз мање тензија на површини.

Могуће промене: Козметичке. Срби би и даље осећали институционални притисак, али можда без честих инцидената.