"ОГОЉЕН" ФРАНЦУСКО-НЕМАЧКИ ПРЕДЛОГ: Аустријски дипломата јасно рекао - "То није коначно решење, али Србија мора да БИРА!"
Главна тачка је да ли Србија треба да одлучи да ли и даље жели западне инвестиције
Европска унија жели успех по питању нормализације односа Косова и Србије већ ове године, а то што француско-немачки предлог ни на Косову ни у Србији нису прихватили са одушевљењем, значи да он можда и није тако лош, рекао је искусни аустријски дипломата Волфганг Петрич.
Петрич истиче да ће, уколико предлог буде прихваћен, на путу ка његовом испуњењу бити тешких етапа и за Београд и за Приштину.
ПРИТСЦИ НА СРБИЈУ ИЗ ДАНА У ДАН РАСТУ! Косово је само један од захтева, дугачак списак "прохтева" Брисела
КО ОХРАБРУЈЕ АЛБАНСКЕ ЕКСТРЕМИСТЕ? Хитно се огласили из Канцеларије за Косово и Метохију због новог напада на Србе
ОГЛАСИО СЕ БИВШИ СПЕЦИЈАЛНИ ИЗАСЛАНИК ЕУ ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ: "Спремају се тешки кораци за Србију, али Београд може све да преокрене"
- Најважнији пример је, да на једној страни, Београд жели да Приштина коначно започне са применом договора о ЗСО. Та заједница, или како год је неко звао, мора бити успостављена, корак по корак. На другој страни, Приштина жели да иде у правцу признања, а то неће бити могуће одмах. Важно је да у Београду схвате да је битно да се за Србе на Косову побољшају услови живота. То би такав споразум донео са собом и то је кључно - рекао је Петрич у интервјуу за Косово онлајн.
Како је рекао, то је важан корак ка нормализацији, али још увек не значи постизање коначног договора.
- То је предлог, а то значи да постоји конкретна идеја како да се изађе из ситуације која предуго траје, а у којој нема напретка, јер дијалог последњих годину и по или две године служи само да гаси пожаре, али не успева да доведе до нормализације односа. Француско-немачки предлог не дефинише коначно решење, већ је важан међукорак на путу ка нормализацији односа Београда и Приштине. Нема формалног дипломатског признања, али према узору немачко-немачке сарадње, треба на прагматичан начин предузети важне кораке у међусобној ј нормализацији односа".
Куртију компромис страна реч
Аустријски дипломата истиче да је био на разним састанцима Александра Вучића и Хашима Тачија и имао је утисак да су се они поштовали на неки начин.
- Потребно је извесно поверење у другу особу у преговорима. Аљбин Курти је другачија личност, особа за коју је, очигледно, појам ’компромис’ страна реч. И није једини у региону. У региону нема културе компромиса, јер се сматра да је компромис нешто у чему се губи, што није тачно - оцењује Петрич.
Како каже, нема дилеме да је рат у Украјини разлог због ког су Берлин и Париз постали посебно активнии.
- Рат у Украјини, односно стрепња да се те несигурности могу прелити на Балкан, регион који је традиционално у тешкој ситуацији, са руским утицајем. То је ситуација у којој морамо да средимо проблеме у свом дворишту, да се онда пуном снагом посветимо правом проблему, Украјини и Русији - открива Петрич.
Два "стуба утицаја" Русије на Србију
Аустријски дипломата сматра да се "политика Србије, унутрашња и спољна, а и према Косову, ослања на два стуба која су значајно под утицајем Русије"
- Први је енергија, испоруке руског гаса Србији по повољној цени, што је за грађане, привреду, па и инвеститоре веома важно. Друго, Русија је гарант да неће доћи до признања Косова, осим када Београд буде на то пристао. Вето Русије подупире и српску политику према Косову. Зато је сада тешко од Београда тражити да се потпуно и фронтално окрене против Москве. Уз то, потпуно окретање од Русије, за Београд би значило да се одриче важног стуба Русије у УН. То је шкакљиво питање и то треба разумети. Уосталом, мислим да је Србија у многим областима већ јасно сигнализирала на којој је страни у овом рату" - наводи Петрич.
Осврнуо се и на чињеницу да у Приштини одбијају да формирају ЗСО.
- У Приштини одбијају ЗСО, али не кажу да и у одлуци Уставног суда, из које увек цитирају само први члан, у другом члану јасно стоји да таква заједница може постојати. Обе стране, уз помоћ ЕУ и САД, треба да покушају да постану конкретније, шта може да се нађе у договору, а шта не, како могу да се приближе. Дошло је време за конкретне преговоре - сматра Петрич.
"ЗСО мора да се формира"
Како каже, Курти не може да одбије формирање ЗСО.
- Договорени споразуми морају бити поштовани, па тај принцип мора да поштује и Приштина. Курти може да каже евентуално да не жели ЗСО на одређен начин, али само успостављање ЗСО не може да одбије. Принцип међународног права и правних држава је да се потписани споразуми морају поштовати и од будућих влада. Да тога нема не би било међународних односа - тврди Петрич.
Искусни дипломата не плаши се да ће ЗСО биит нова Република Српска.
- Не страхујем од тога, јер се овде ради о томе да српске општине, у оним областима у којима могу боље управљати саме, то право и добију, да могу да се уједине, и да, у политичком смислу, у Приштини заједнички изнесу своје захтеве. Ако узмемо комунално предузеће као пример, не верујем да би било које комунално предузеће заобишло албанске куће. Зато мислим да мора почети да се разговара како ће то изгледати, ко ће бити укључен, како се то организује. То су практична питања која треба још ове године да се реше. Курти би требало да почне озбиљно да се посвети ЗСО и да, после 10 година, да гас по том питању -поручује Петрич.
Како каже, желео би да види позитиван сигнал из Приштине за оснивање ЗСО.
- Али очекујем и изјаву спремности Београда да се озбиљно позабави европским предлогом. Неће бити лако председнику Србије да објасни да мора да се прихвати предлог. Сигурно то није лак задатак. Зато је потребно објаснити и информисати грађане. Морају се партнери, ЕУ и САД, Немачка, и други позвати како би јавно објаснили шта је чињенично стање. О томе шта пише у документу и шта би могао бити исход. Морају се уклонити емоције, одузети аргументи неконструктивне опозиције и створити клима за преговоре која би довели до позитивних исхода. Оптимистичније гледам на то да ће Београд преузети ризик и ући у расправу о садржају предлога. У Приштини се мора објаснити да се жели да српска заједница на Косову добије форму организације. То би на обе стране био први корак који би омогућио да се наредних месеци дође до важног напретка - саветује Петрич.
"Пут до чланства у ЕУ дуго траје"
Аустријски дипломата објашњава зашто ЕУ не може да понуди чланство у ЕУ као награду за позитиван исход преговора Београда и Приштине.
- Чланство у ЕУ је тешка ствар која дуго траје. Након што се Украјини понудило чланство, потребно је да се у европским интеграцијама Балкана брже напредује. Мислим да је то могуће тиме што би се државе Западног Балкана корак по корак у приближавању ЕУ, укључивале у њене структуре. На пример, најпре у заједничко европско тржиште. То је најважнија институција ЕУ, која омогућава слободан проток робе, људи, услуга. Укључење у заједничко тржиште, након испуњених услова, много би значило земљама на Балкану. Грађани Балкана могли би тако да уживају у бенефитима заједничког тржишта и увере се у предности Уније. Ни то укључење није тако лако, али је лакше спроводиво од чланства, због страха од проширења вета са 27 на 30 или више држава. Због Мађарске која улаже вето у вези са различитим стварима, чланице попут Немачке и Француске кажу да не желе да се проширењем то унесе у ЕУ - закључује Петрич.